Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. В58

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

много етрагаиији (татсо рећи) и од самот-а ђавола мученог, као што св. Јован вели: „Један јв од вас ђаво!" о л и т в а. Мој најсиднији Боже, Цару царева и Господару госнодарима! Јахсо се усудих, да Тн покажем једно мрско страшило као што сам ја; да Ти покажем једног ђавола_ једнога одступника, једнога несретника, који није достојан, да моли у Тебе тишину, и да прими благодат од Тебе! Ти ништа друго тако не мрзиш, као гријех, а право и јесте, јер је то противно најсветијој и најправеднијој вол>и Твојој. Но, ако и мрзиш оно, што сам учинио, не омрзни на оно што си Ти створио, о Творче Мој! Познај у свима створењима својима своју слику, која је у толико зло дошла, и понови дјелањем руку својих први јој изглед, да не буде вигне немариа воља^ да како не изгубн слику Твоју, него до краја да ме уиуКује свемогућство ТвојеКао несретник како да паднем ничице пред престолом Твојим, да смјерно просим од величанственог царства Твога опроштење грјехова мојих? Са свијем силама самовласти моје, да истргам, искоријеним и погазим сва она дјела, која су ме начинила ^аволом Твојим и омразила ме у очима Твојим.

Пабирци из „Вос. п. „Тронисани антиминс". У „Б.-Х. И-ку" за год 1890., а у свее-ци 4 и 5-ој Христифор Игуман манастира Завале ставља питање, или боље по претходном размишљању долази до упитног закључка : „Дакде тронисани антиминс у тронисану храму не треба и не би смио употребљавати се као обични антиминс и обратно у неосвјештану храму од

Љубав, коју имаш према мени и мржња коју ша.љега на гријех мој. ошт су узроци постицања, која ме подстичу и срце моје није тако, као што бих ја шћео идох у море пуно туге, да узмем исту мрзост твоју и онанапуни што недостојаше крајњој несрећи мојој. Стога о Владико мој и Господе, рада највеће благостиње своје, коју имају њедра Твоја, да се утврди данас мир наш и да се не поремети више никада. Ја злотворни и злочестиви грјешник хоћу да слушам будуће свете наредбе Твоје, хоћу да поштујем Твоју благодат и за велику светињу хоћу да држим закои Твој. А Ти, као Вишњи Господар учини ме вепоколебива у свима искушењима противног борца (демона); сачувај ме од свијех његовијех злијех и пакоснијех заво_ ђења; нити вшпе кривцу моју првашњу не помињи, па ћу Ти тако радити, како се пристоЈи у свему животу, како би се удостоијо, да ме љубиш. У другом (новом) животу да се радујем и веселим Теби | Господару и Вогу моме на неисказане н I . . I безкраЈње вЈекове: '■ Заиста!

■Херц. Источника" самог архијереја, без тронисана и малог антиминса не бп се емјело по правилима служпти?" У претходном размишљању наводи, да је „пмао прилике на више мјеста виђети, да на св. трапези, која је освјештана и већ има св. мошти, стоји ]ош мјесто обичног освјештаног антиминса, тронисани антиминс, на којем се свршује света ј литурђпја" ; спомиње, да је „имао прилику чути ! и од самог једног архијереја, да треба свака