Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Отр. 359

дрква, па била она потпуно од архпјереја тронисано-освјештаеа, или не, да има на ев. трапези тронисани антиминс" ; казује, да је „видио јсдном приликом, прл освјештању једне цркве, ђе архијереј, освјешта уз св. трапезујош неколшсо комада антиминса, али у њих није уметнуо св. моштију, пошто у св. трапезу дотичне цркве јест, пак је исте антиминсе, распослао у неке цркве, које нијесу? биле тронисано-освјештане да се на њима, као и на тронисанима свршује св. летурђија". Па основу свега виђенога и чувенога, а на темељу свога „краткознања" мисли и закључује: да у потпуно освјештану храму не треба тронисани антиминс; да у потпуно неосвјештаном храму мора бити тронисани антнминс; \ да у потпуно неосвјештану храму не сме бити нетронисани антиминс. Отац Христифор је превртао и прелиставао, разгледао и проучавао књиге црквене „у колико му је прилика допустила имати црквеније књига н* расположењу" : но никакво да буде на чисто у ствари тој : нигде да нађе тачна и одређена одговора на своје питање. Но ослањајући се на неку „ рукописну Србуљу ", а то је управо п Номоконом или кормчија " он ипак долази до зак ључка; „до тронисани антиминс у тронисану храму не треба, нити се са нетронисаним може у нетронисану храму служити", Одавна већ 0. Х-р изгледа и чека одговор на нитање евоје, прошло је томе већ пуних шест година, но га до сада не угледа, до данас не доби. Право да речем, канио сам се већ неколико пута за вријеме од тих шест година, да на то питање одговорим ; но ме је од тога увек задржала и одвратила помисао п нада, е ће се наћи бољи зналац, поузданији путевођа црквени, коме су боље познате стазе и путсви књига црквених, који је и више пута прошао кроз кланце и богазе правила црквених; — но како тога не дочеках, то сам ево рад да на то питање одговорим, шат" својим одговором о. Х-ра' а можда и још ког брата упутим на праву стазу' изведем на добар пут. Одмах ћу рећи, да је одговор на други део питања 0, Х-ра кратак и лак: у нетроносаном, од самога архијереја неосвећеном храму, где у часној трапези није св. моштију, на „не-

тронисаном" антиминсу' не може се и не сме свршавати св. литурђија, Овоме нису потребити не млоги, него управ никакови доказп: онде, где св. моштију није ни у часној трапези, ни у антиминсу, ту се св. литурђија свршавати и свршити не може и не сме. Приметнти ми је, да је 0. Х-р. рекао, да је онај архијереј оно „неколико комада освјештаних антиминса, али у које није уметнуо св. моштију раепослао у неке цркве, које нијес.у пиле троннсано-освештане". Ово „нијесу" биће погрешка или пера или штампе; а да је то погрешка свједочи напомена, да архијереј у тих „неколико комада освјештаних антиминса" за то „није уметнуо св. моштију, пошто у св. трапезу дотичне цркве јест" т. ј. има св. моштију; а која црква у св. трапези нма св. моштију, та је „тронисано освјештана". Св, мошти уложитп било у антиминс, било у св. трапезу може само архијереј. Нб: кад у „потпуно неосвјештаном храму" не сме и бити и не може „нетронисани" антиминс, онда је питање: да ли у „потпуно освјештаном храму" може бити само „освјештани, нетронисани" антиминс, или се баш и у таковом храму св. божја литурђија и опет само на „тронисаном" антпминеу свршавати може и сме? Одговор на ово питање, да буде јасан, мораће бити нешто^дужи. И1та је антиминс? Реч сама по себи значи: мјесто престола трпезе. Пок. Н. Веговић у својој „Лптургици" каже: „ Антиминс је покретна трпеза. Без ове -светиње не може се ни у једнојцркви литургија служити, а са овим прнбором може се служити на сваком мјесту и изван храма". Наводећи што је све на антиминсу, пОк. Бћ вели, да је на њему п „потпис архијереја, који га је осветио, и моћн светачке у њ уложио". (стр. 12.). Кад је антиминс по зцачењу ријечи саме — замјена престола ; кад је то „покретна трпеза"; јасно је да он мора бити такав, да престол потпуно заменути може, а што је у престолу, да то има бити и у антиминсу: у престолу су св. моштп, те и }• антиминсу морају бити,