Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 363

Павле, који заповиједа хришћанима, да завире у своја срца, те да тако виде јесу ли у вјери, јели у нлша Христос, друкчије нам још одређује шта је вјера и то нај јасније најпотпуније и узвишеио у научном смислу. Он вели: к^рл еп-к оЧ'ПОК<ид!К[Д"К НЗК ^Ш,ж "Г[, К!Ш,Ж шкличжп ншиди.им^-к (Јевр. 13, 1) или како вели православни катихнзис: „вјера је увјерење о невидљивом, као да је видљиво и о ономе, што желимо ц очекујемо, као да је пред нашим очима." То значи признати Божје биће, духовни свијет и њнхов одношај њихов према нама с таком вјером као да су пред нашим очима и да осјећамо како дјелују међу нама и у увјерен битн, да ће се све испунити што нам је предсказано и обећано у будућем животу. О самим предметима вјере, њихову познавању и разумијевању апостол је Павле писао епископу Тимотију: „држи се здраве науке, коју сн чуо од мене с вјером н љубављу о Исусу Христу" (2. Тим. 1. 13.) Ту „здраву науку" или сгеуп божанственпх вјерских истина (Титу 1. 9) — тачно и у једнаку облику предали су сви апостоли цијелом« свијету, васељенска ју је црква побожно примила, св. васељенски сабори су је одредили, св. оци је разјаснише, на и данас је тумаче православни богосдови, те као огледало за све вјерне стоји на погледу свему свијету. Свако чешће се обзирућ на њега, види у њежу какве су му мисли, попуњује у својим погледима, што је непотпуно, исправља нетачно и погрјешно, аутврђује ,1абаво и уз ту божанстве-ну свјетлост, како вели апостол, с побожним страхом извршује дјело свога спасења (Филип. 2, 12). Но доказују, да је за хрншћане м&ло једтшо тај начин, да се утврде у вјери н испитију. Вјера се, као што и сад вндимо, пзучава, ријеч се Божја с црквених катедара проповп једа; да се разјасни вјера издаје се по свему хришћанском свијету набројено књига и прквених лнстова, — па ипак невјерије се гаири. Гдје је дакле узрок назатку вјерском, кад видимо да се њена наука распрострањује? Заиста у томе што просвијећени људи нашег доба заборављају прво апортолово упуство у начину иснитивања сама себе у вјери: „погледај, јели у теби Христос," или шшо дијеле вјеру лицем /са лицу од вјере која ради и коју познајамо. Одатле се види, да у нснитивању сама себе у вјери мора бити према хришћанској вјери ,,здраво учење" или ваља га тако тачнс одредити

и примиЈенити у животу, као и науку о дог матској вјери нли о вјерн, која се |састоји у гледању Бога лицем ка лицу. Да јасније кажемо: ваља да су умови вјерних убијеђени да је вјера с испитивањем почетак и темељ, а гледањем Бога лицем ка лицу јесте крај и врхунац хришћанског савршенства. Као што се кров не може саградптн без темеља, тако се не може стећи потпуно и плодоносно зрење или гледање лицем лицу без подвига наравственог самоусавршавања. Како се може одредити та с испитивањем, школска прва, основна вјера, на којој се зида сва црква као Божје здање и сваки разум и знање и савршенство сваке хришћанске душе? То је одредила историја, а не умовање, Прва и основна или с испитивањем вјера, како свједочи историја, јесте право уздизање до Ђога душе, која се иокорава његову позиву. Историја је доказала, да се човјечанство. разровано првородним гријехом и растројено својим гријесима, није могло и не може само собом у здићи до познања истинитог Бога и наћи средство како ће се спасти, па да је само позивом Бож'јим у име искупитељево просвијећено истинс.ким богопознањем. Тај божанствени позив почео се је с првим грјешником Адамом. Он није послије тада пришао Господу с нокајањем, него се је крио од стида у грмље и тамо чуо Божји глас: „Адаме," гдје си? (Емт. 2, 9). Бог је заповједио Авраму, оцу вјерних: иди у земљу, коју Иу ши ■аоказаши (Бот. 12, 1.) Сам је Бог о позиву за свега старог завјета рекао Израиљцима по пророку Јеремији: Зором сам вам слао своје слуге пророке (Јер 26, 3.) Најпослије Сам Искупитељ, Господ наш Исус Христос, по примјеру Претечеву довикнуо је свему свнјету: Покајше се, јер ее ириближило царство небесно (Мат. 3, 2; 4, 17). Свнма који су тражили спасења, раширио јесвојаочинска наручја н све је дозивао: пјшдите ко .нн^ кји тр&кДДК>Ш ,'['и (А И ШКј1(/ИЖ(НН'Гн И (Јз ^К оупоком КК1 Мат. 1 1 , 18) Томе се позиву одазвала вјера првих његових вјерних. Јавившн се по учењу, знацима и чудесима као прави Син Божји, исцјељививао је од сваке болести и свима које је исцијелио, говораше: твоја те је вјера сиасла, називајућ вјером сваки према себи цобожни осјећај: Тако је вјером