Bosansko-Hercegovački Istočnik

В .-Х. источник

Стр, 53

истодобно слиједи, да у прве три до четири годиие дјетиње не може бити говора о специфичном религиозном образовањуНо п } г слпједећим годииама емпје се то одњеговап.е само постепено почнњати, и опрезио само мале кораке правпти, да тпме њежпа биљка младеначке побожности пе попланп и не угнпе. За])ад тога је Роте рекао са сним право: „Чисто истинитп унттарње — побожни учител. и пстинита мала религпозна иастана!" Ко религиозно развнјање прераиО иочме, тај може својом паглошћу ваљада дотле дотјератп, да дјеца руке склопе, кол.еиа преклоне и усне за молитву отворе; али то није обожаван.е Бога у духу и пстини, то није религија н страхопоштовање; то није биће, него блесак, није одгајање, већ дресура, није истина већ обмана. Као што се преранп почетак религпозног образовања мало даде оправдати, тако се мало може прпстати уз Русоа, кад у своме Емилу захтпјева, да се религиозно образовање не смнје почети прпје петнаесте године. То „прекасно", нсто се тако мало даде оправдати, као и то „прерано". Зар да чекамо ваљада на развијање других способноети (разума, ума) све до у доба момачких година? А зашто неби дјетету, чим се његова природа за то примчивом покаже, својски препоручили идеал чисти наравствености као јасно свјетило на мрачним, може бити заплетеним земним стазама, м сазидавали светињу правог богопоуздања, прије но ,што се је упропастптел, чврсто укоријенпо? Но, Русо човјек? са изредним дарима духа и изнанредном оригиналношћу, онај човјек, који је толнко истинито и лажно, толико дубоко и плитко, толико племенито и убитачно учио, он, кога је мржња против

оног што постоји н против убитачних дјеловања владе Људевита XIV. тјерала, да сазна опрпјеку пзме^у културе п прпроде тако, како јЧ - је у свом Емилу изппо Русо чинн одлучно пеправо, кад обргзовање религиозног основа хоће пстом по свршетку дјетињпх ^одина да почпе. Рпјечи проповједпика Соломуна : „опомпњп се свога Творца у младости, прпје ,но дођу рђави дапи", садрже парче здраве педагогике, које ни један отхранител. пекажњено презретп не смије. Као што је од важности, да васпитач за развијање религиозних појмова право вријеме изабере, тако је п прави начин од ие мање важностн, У пошл.едп.ем погледу не смијемо се варати у чпњенпцп, да ниједна моћ свјетска ннје кадра, религију у дјетету произвести. Да религиозна основа нема те тежње, да се изнутра на спољатпноет развије, то би сви иапорп васпитача узалудни били. Дакле ов^е нпје рпјеч о производу, ,већ само о иресретлњу, о побуђењу п управљању религнозие основе. ТГобуђење и посредовање у религиозном развпјању и образовању добпја дијете од тројакпх васпитача: ,,а) природом, б) доживљајпма и в) хотпмичним утјецањем људи. Водп зарад тога своје дијето на поље у велики храм божји, у природу !" Нека гледа свемир иеба, на коме нам безбројпо јато звпјезда одбпја свјетлост надземаљског свпјета; покажи му великољепност изласка и заласка сунца, муњу^ тутњење грома, бјесњење буре, шуттање гпуме, горе, цвнјећа прољетног, благословени плод јееење природе ! Уведи потом дијете на поље у потпуни живот човјечији! Покажи му тамо Висост и величапственост све чежње човјечије, али му покажи