Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 54 и немоћ и трошност спегаживотачокјечнјег! И уведи га у велику област историје свијета-' Нека у твојим приповијеткама о судби иарода и о судби .вуди иаслућује мудрост и правичност божанског уирављања, дијете ће се чудити, његово ће се срце прожмати чудним расположењима, питања „откуда, зашто и камо" лебдике му на уснама, а оно слућење духа божијег, свитаће у његовој дугаи, која обрпзује праву чврсту тачку, око које се све позније развијање кристализира. Када дијете увиди како је сва човјечанска срећа трошиа, сво не,ма.1>ско добро неспгурно, сав земаљски жпвот несигуран, кад оно сазна, да најздравији није сигуран од смрти, најмудрији нпје спгуран од опасности, најјачи није сигураи од пада, најмоћнији није сигуран од пемоћм, да младост угине као цвпјет и врпјеме ишчезие као сан: тада се развпјају п овђе у дј^тету неопажено они замеЦн религпознпх расноложења, изкојнх се ансолутно чувство овисноетп образује, које до дутие нпје само религија, нгга внше иут ка релнгнји, ка уздпзању над сваком бољом н јадом земаљским. Све је то за дпјете Конкретан жпвот, жпв > посматрање, 'зарад тога бесконачно впгае врнједп одсухопарннх упражњавања у мпгаљењу, помоћу којих се дпјете погађа с хрђавпм паинрннм новцем мртвпх дефинпцпја, а вара се у чнстом злату релпгнозппх н бпблпјскпх посмаграња. Релпгпја ппје прнје све а позпавање, кећ осјећање и снебивање, опа ннје појам, већ с])це н осјећај, она ннје мншљење, већ осјећање, мисао о вшпе.м, слуИење (бесконачног) божапског, жнвот V Богу! Јога несравњеио успјешппје од природе п дожпвљаја јесте хотпмпчно утјецање васпитаннх људп. Црква. фамплпја

Св. 2

и школа, кадре су нри том много учинити; понајвећма али одлучно фамилија, јер отац н мати су први и врло ведиког утјецаја религиозни учитељи евоје дјеце, па када се у оплођеној атмосфери једног хригаћанског побожног фамилијарног живота развије сходно природи потреба вјере дјетиње, коју свако дијете као развијања епособни дар са собом на свпјет доноси; када у родитељстој кући дијете чује прве ријечи хригаћапске љубавп, а нигата, што је противно; када се отац и мајка узму за примјер у свнма хришћаиским врлинама дјетету, да се на њнх угледа; када се тај дух чисте наравствености и праве побожности сједини с правом озбиљногаћу и с правом строгонтћу и угаљед упражњавања, које се негтрестапо понавља, постане другом природом: тада је познијем релнгпозном развпјању дјетета положен чврст темељ. Највећп утјецај пма у овом погледу одлучно матп. Благо с тога дјетету, које пма мајку као иобожну Гертруду, која ријечи Петалоцпјеве меће у уста сину своме: „Спие Бог је то, који ти треба, кад мепе пе буде; Бог, којп те у своје руке прпма, кад те ја више загатпћаватп не могнем; Бог који ти даје среће и покоја, тсад тп ја ннгата впгае датп не могнем:" — вјерна, љубезпа матп, која чисте осјећаје дјетиње религиозпостп оплођава, и њпма пз врела вјечие истпне пугата да сходна храна потјече. Но жалп Боже многп родптел.п у нагае доба код надмашне тежње за посједом п уживањем пугатају да пропане релпгиозни жпвот њппе дјеце, тај нравп цвијет жнвота људског. У многнм је кућама религији мјесто празно. У једиој кући снротиња родптеља онемогућана благословено сгарање око васшггања, у

В.-Х. источник