Bosansko-Hercegovački Istočnik
Св. 2
Х .-Б.ИСТОЧНИК
Стр. 61
као год што је Исус поправио добре преставе о Богу, тако је поправио он и- многе заблуде, које потпчу из старог доба у науци. Кадкада је он сасвим намјерно сгавио своја начела на супрот стари.ча. — То вндиио н .јпр. из цијете 5. главе Матејеве, гће Исус више него један путопетује: Ви сте чули, шта је старима казано — а ја вама кажем. Управ то је било, што је многе од његових савременика, нарочито фарисеје и књижевнике разјарило према њему. По љиховом мишл>ен>у требало би с погледом на религију све код старог да остане; они су се пречврсто држали онога, у чему су једном од младости одњеговани били и на то су се већ тако давно били привикли, као да се неби могли рјешити, да нове науке Исусове подвргну непартајичном испитивању. Они су га мрзили много више с тога, што је он само мало одступао од њихова обичаја. То су они дали на знање више од једног пута. Наскоро каза се : фарисеји и књиже вници дођоше с тајним огорчењем к њему говорећи : за што ученицитвоји преступају обичаје старијех, и не умивају руку својијех кад хљебједу? Наскоро рекоше итворено: није овај човјек од Бога је|ј не светкује суботе као наши оци, затим га назваше самохршпћанином, п оптужпше га што опћи с цариницима и грјешницима, што он вшне онћења с њима има, него што то допушта уобичајени закон (Мат. 9, 11). Дакако, Христос се је протпв њпх бранио често важним разлозпма, и они не бјеху кадри, да опровргну п>егове разлоге; они су пшли од њега често посрачљени. Но то их нпје довело на размпшљавање; они су љубили таму, уобичајене забдуде вшпе него свјетлост, и. баш с тога, најпослије сами прибјегоше најокрутнијим срествима, да погазе њега и његову науку. Но је ли то могло бити само за доба Исусова. Зар се неби могла и у наше доба наћи таква слијепа прпврженост обичају. Но па можемо ли се тиме похвалити. ? Истина је, да се у нашем добу многи баш с противне погрешке окрив.Ђују, да многи с неразумном особитом љубављу свв ново . обгрљују и теже да с бујном жестином све старо разруше. Не да се тајити, да то новотарство није починило ту и тако незнатне штете и још чини. Али извјесно је да број оних није незнатан, који се упорном тврдоглавошћу држе свега ста-
рога и само стога, јер је старо, те се немогу ни по коју нијену ријешити да се т.ога прођу. Ах да још увјек их има, који неразумна мишљења само с тога сматрају неопроврженим истинама, јер су прије сто и више година таковим држана; који најбесмисленије обичаје, најпокваренија уређења хоће да задрже, што су већ одавно уведена; који све као лаж и заблуду разЗацују, о чему нитта не чуше у својој младости; који неће да се случи какво потребно поболшањв јер оно не одговара њиховим старим, ма да никако не испитаним преставама. Иа какав жалостан, утијецај има још увијек та слијепа особита л>убак, према обичају на опште добро и на унапређење. добра! Како се много поболшање у" цркви и школарству, како се много пробитачно уређење у држави и кућњем госиодарству с тиме спречава, како се многа- предрасуда, како- многи народ, коме би ваљало на пут стати, само тимеодржава, јер.се обичај противи! Па кодико цута навраћа из дана у дан то упорно. држање он.ога, што је стари вијек осветно, многе људе, чак добре људе на мрска осјећања, па човјекомрзно понашање према својпм ближњим! Колико 1 се пута учини на жао и уврједе најмудрији људи само с тога, што за ово или оно поболшање својглас дају! Колико се пута противимо упорно самом поглаварству, кад оно унапређује и цотпомаже овај или онај завод. И ма да се несмијемо увпјек гласно противити: каквом се тајном мајсторијом, каквим шта више простим сплеткама не ради често пута и протпв оних, који може бити из најразумнијих разлога себи за задата« истичу, да што ново мјесто старога цостаее ! Акоје то тако, смијемо ли казати, да се главнп узрок, који је принио Исуса на крст, сада више не налази? Неморамо ли шта више признати, да он жалибоже још увијек на сличан начин на шгету добра дјејствује? Нећемо ли зар најприје.' запитати, прије него изр.ечемо осуду над ,савре : меницима Христовим, дали смо слободнији од, предрасуде од њих. дали смо непристрасни ји од њих, да што је добро испитамо а што је најбоље сачувало (задржимо), или да ли се може бнтн равним начином окривљујемо ради слијепе привржености обичају, за чију су вољу Исусд' разапели.? . ■ >