Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 45

друкчије, могуће је наиоменути јеванђелску прнчу. о талантима. Па користећи се умнпм благом свога краја и свега културнога човечанства, кроз занимања науком или књижевноптћу, он има права и на задоволење природие и законите потребе да нзмени својим или, боље рећи, општим благом човешјега ума с другим људима посредством штампе. Нека се само чува таште жел.е да пише за то само, да може видити своје име у штампи, помињући мудро правило — не дизати завесе, докле год не буде у потпуној уверености, да оп има показати на позорници заиста нешто достојно друштвене пажње. Интереси вјештнне, трговине и земљоделства,

Рпјеч о (У прву недјељу Прикнидоши ЕО Н^ЦМИ 41ЛОК^ЦН, . . . ИГ1КТНК1Н Еоги Н <1ш^гш е. мгодмтћ пр(<1лгрвиун кт* ГККЕриУ, И единлго К,и1днк8 Боги, и Гдл НЛШ1ГА Хртд Ш.ШТЛКЈшДнГА (посл. Јудино I - 4.) Неки су .људи као вуци, који су се већ на зло дали, н све о злу раде, те ие само да себи зло чине, него својим злом н друге на зло вуку. Они људи, који овојом соблазни и друге у несрећу бацају, јесу соблазнитељи. Тешко оном човјеку, који другога наводи на соблазан, јер тај чини да н други изгубп благодат Божију. Право рече Орнген: „Више гријеши онај, којп наводн на гријех, него онај који гријеши". Благочестиви Христјанн! Ако нма који међу вама, да је кога од прије навео на соблазан, ја ћу му у овој ријечи разјаснити и уразумити га.

у опште све оне радиности, које побољшавају, облагорођавају и помажу тако или друкчије благостању друштва, такођер не треба да стоје далеко од пажње и саосећаја пастира цркве. Његова је дужност да участвује свима зависним од њега путевима и средствима у стварању таковога уређења друштвенога живота, у ком би се све душевне способности. деловања и тежње људи могле развијати на једној општој основи љубави к Богу и ближњима, кроз силу духа Христова, који обнавља и препорођава тако, да би друштво земаљско, макар у слабом степену, могло одсјајиватн у себи друштво небеско.

соблазни. великога поста) какво је он зло учинио, те како би се могао покајати и унапријед од тога учувати се;јербо су ови, налик на оне, којп су цркву Божију исмпјавали, и свакојака јој зла чинили, но над којнма је црква вазда побједитељно м остала. Ради боље јасноће и сватљивости, подијелићу ову ријеч у два дјела. У ирвом дјелу изложићу: Огорчење ко]е чпне Богу грпјехо-соб лазннтељи,ау другом дијелу: Казан, којом Бог прпјети грпјехособлаз иитељима. I. дио. Огорчење које чине Богу гријехо соблазнитељи. Прије свега треба нам знати и разјаснптп шта је то соблазан. Ево како ју описује св. апостом Тома: Соблазан јест једна бесједа, или дјело, са