Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 48

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

је иодигнут ад? Онда кад је демон почео одводити Ангеле, и одвраћати од Богај а да неби тако шљедовао одводпти и друге, којн су билн вјерни Богу, с тога га је Бог ирогнао с неба. За то Спасии рече Фарисејнма, који су злим иримјером саблажњавали народ, да си синонн ђаво.лски, који је од начала убпца човјечијих душа: Ем н« отцл вдшеги> ддкола есте, он во чмосккобвнцл ОД НДЧ4П4. А када му је св. ГГетар чинио саблазан, савјетујући га да се не иреда Јудејима на смрт, хотећи му нреиријечити искупљене рода човјечијега, Христос га назва сатаном: Идн Ц5 лшм слтдно, совлазант*. л»у есн (Мет. 16. 23.) И запста, зар који другу службу чинисоблазнител>, него ли оиу псту, коју чпни и слуга сатаннн. Зар би могли демони, толике дугае добивати, кад неби имали (својих) помоћника од оваковпх нечестивих служитеља и соблазннтеља. Вигае пропастн чини један соблазнитељни друг-, него ли стотина бјесова. Св. Тарасије говори на оне ријечи Језекинеу Исаије (38. 17.): Ое вт* лпцгк горет г к -моа горчаГншА, Л1Н(ГК азк1ки>/И г к /иирт* ерети« колпх. но не /иирт*. с кжово/ит*. У садање вријеме нема гонитеља над црквом; но гоне ју соиственн н.ени спнови т. ј. Хришћанн соблазнптељн. Ловци којн тице лове, доносе па маме, т.ј. друге птице ослијепљене и повезане. те хватају на њих свој лов Тако чини н нечастиви; говори св. Ефрем: Еад враг учини да један човјек иадне у грпјех. најприје га заслијегш, и свеже као свога заробљеника, и тај му служи као удица на коју мами друге, и тако их хвата и угони у мрежу грјеховну. Они несретни саблазнитељи морају у паклу платити муке за све оне, које су

наводили на соблазан. Иргшовједа Еесарије да је био умро неки соблазннтељ, п у врнјеме смрти његове да је видио као неки прозрачнн суд његов, како је био осуђен, по том да је видно, кад ]е дошао на врата адска, ђе му изађоше на сусрет све оне душе његове, које су биле од њега на гријех наведене. и говораху му: Одн проклета душо, иди да платиш све оне грцјехове, на које си нас навелада гријешимо, и тако говорећи, нападоше на њу и почеше ју тргати као љутп звјерови. Пише св. Тарасије, да говори свјатчено ппсаније, о другим грјешницима, даје им надежду да се могу поправити и пзбавити од гријехова; али кад говорн о соблазннтељима, говори као о осуђенима, који су веће одијељени од Бога, а лишени надеж:,е у спасеппје. Сад можете лако, благочестпвн ви^ети, у каквом се кужном стању налазе они, који давају другом саблазан својим злим примјером, и тако су они који неваљале и срамне говоре избацују, и пред биједном и неви^ом мл 1дежи, те која олушајућп неваљала дјела мисле о њима, а по том чнне различнта зла и гријехе. Просуднте онда како илачу Ан^ели Хрнантељи, опе бнједне и невине младежи, видећи их како падају у грпјех, и како игату освету од Бо^а противу онијех уста, која су их на гријех павела. Велика казан чека јогате оне, којн се ругају п исмпјавају оне, који чине добра дјела; те с тога многи да неби били исмејани и поруганн од такпх, остављају своје племеннте и добре намјере и пугатају се у неваљали живот. Шта ће пак бити од оних, који до тога дођу, да се похваљују са злом гато га чине? Ах Боже, мјесто да плачу, и да се кају што су Бога огорчили, они се