Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 47

гањца Христа Спаситеља т. ј. благодат шзгубљену од оне душе соблажњене коју је Спаситељ купио бно са својом крв.ву, ц говоре иу: Виђај да то није риза сина твојега ? Ако би Бог могао илакати, плакао би горе, него је плакао Јаков, видећи ону душу изгубљену, говорлћи: Риза ћери моје јест, знјер ,1.ута изједе ју. За то Господ тражиће тога звјера, којп му је изјео ћер, о кад га нађе, шта ће учинити? Говори Богпреко пророкаОсије,(13 8.) II иук јдко (иедк-кдицл лишас/иа и разр!5ш8. Када медвједица иде к' јазбпни и нена^е своју мечад, лети по планини, и тражи ко их је узео: а кад га пађе. ах каквом јарости зграбп лопова и растргне га? Тако говори Господ, да ће се и он повратити за. саблазшггеља који је покрао његову дјецу. Одговориће соблазниТељ: Онај је мој ближњи осу])ен и пропао је, како ћу га ја сад поправити? Но будући је он осуђен посреством твојим, рећи ће Бог, ти ми га имаш платити. Крв његова пз руку тиојије вапије (Езек. 3. 20.) ннше у Второзаконију: До пиимцадитк еги' око ткое, , ио д^ш8 зл д8ш8" унинио си да се изгуби једна душа, то мораш изгубитп за њу своју. Други дио. Казан којом Бог пријети гријехо-соблазнитељима. Кад је веаики гријех који чпни Богу соблазнитељ, онда има бити п велпка казан за то' Иже лгце гопллг-ипп^к единдгш <иали\- г к си)('к. огпе ест т к е-и^, да ок^ситса жернов-к ц)смскји на екш его и потонет г к к г к пВчин-к /иорст'ки (Мат. 18. 6.) I

Тако дакле који чини соблазан, гокори господ, траба да буде бачен у дубпну морску, са тешким каменом о врату. Кад који злочинац и осуђеник поведе се на губилшите, он подиже очи своје на гледаоце, па и ако немогу га ослободити од смрти, да бар моле Господа Бога за његову душу. Али ако буде бачен у дубљину морску, онда неможе имати никога који би га сажаљевао, и за њега се молио. Говори један учитељ, да је Христос изрекао особиту казну за соблазнитеље, а та је, што је својијем ангелима и светима у опште забранно, молити се Богу за такове, који душе од Бога отргавају и удаљују. Ппше св. Златоуст, да је соблазннтељ невидим и мрзак Богу, да ма колико би се год чувао од великих гријехова, опет за соблазан мора бити још прије кажњен, него лн за своје сопствене и највеће гријехе! И заиста у свјашченом нисанију нећемо „наћп ниђе други гријех оштрије кажњен, него лн соблазан. За Илију Првосвјашченика вндимо, да је само зато страшио кажњен, што није добро своје спнове настављао, него су чинили соблазан. I Говори Бог: Ткорш гллголм / И оа . , , поиеже гр г к\-к еги> келикт*. З'клш (I цр. 3. 11.) Па који је то био тако велики гријех? Ево разјашњава нам св. Глигорије, да јесг тај, који другога на гријех навлачп. У дому Ахаову будућн сви норијатељи Богу, најгоре је бпла кажњена Језавеља, која је пала са прозора, и коју су псп изјели тако, да није остало ниш га друго, до голе лубање, те косгпју прсннх и ножних. А зашто? за то; јербо је она подизала и учила Ахава на свако зло. За оне који соблазпом гријетне нодигнут је ад — пакао. Но запитајмо се кад