Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Срт. 123

суде, него трпељиво руководећи и настављајући своју паству. ЈЊему је неопходно да изучава све поједине класе или групе своје пастве, али он не може постигнути тог општег знања људи друкчије, него изручавајући свакога човјека или сваку породицу на пб се. Ако је паства убеђена, да пастир зна и разуме их, то ће му радије указивати своје поверење и више ће сљедовати његовим саветима. г) Пажња према иојединостгша свога дела и метематичносш у радњама. Свештеник, избегавајући да улази у појединости свога пастирскога дела, не може бити добрим пастпрем. Пажња ка појединостима јесте неопходни услов успеха у сваком делу, у сваком подузећу. Од парохијског свештеника захтева се знање околности пастве му, њихових имеиа и карактера, минулога и садањега, породичнога и друштвенога положаја. Њему је неопходно да придобије добар такт у обраћању с људима и умење да води своје дело оналогно са условима дате средине. Ради успешнога псиуњавања пастирских обвезаности неопходне су тако исто усрдност и енергија, и такова постојана пажња ка појединостима и тако исто строго промишљено употребљавање средстава к цељима, која условљавају собом успех и у сваком другом, тада је могуће само надати се на добитак добрих резултата, кад су пажљиво предвиђени и за раније обезбе^ени сви предходни битни услови успеха. д) Лични утицај иастира мимо његовог чисто службеног значења. Сваки свештеник треба у вишем степену да влада својствима, која приличе нормалном човјеку: праведношћу, добром жељом, великдушношћу и мужаством. Сила личне привлач-

ности пастира, непроменљиво утичући на људе, особито младе, показује моћни утицај на његову паству. Смиреност пастирима, као људима, као љубавним заговорницима, наученим способним на све добро, као лицима у свима одношајима привлачнима, која свагда,ма где се појавила, привлаче к себи општу пажњу и својим опхођењем производе најживљи н најблаготворнији утицат за оне, који их окружавају, — најпослије као људима у вишем степену великодушнима и пожртвованима, спремнима на најблаготворније поступке, — такова смиреност личним својствима пастиревим има велико значење у његовој службеној делатности. Способност друштвенога раденика привлачити себи друге, ако се она нге доводи до лажне крајности, отвара за њега срца људска и помаже му придобити њихово поверење и оданост. е) Истинита обилна љубав к човечјој дугии. Реч „душа" тако се често употре • бљава од нас и при том у тако разноликим значењима, да ми често губимо из вида емисао речи те, као што нам је откривен у св. писму. Множина лажних теорија и противуречивих погледа на духовну природу човекову више свега помаже помрачењу и унакажењу истинитога значења те речи. Има људи, који гледају на душу, као на функцију тела, као на мисао, која себе сазнаје, која се јавља резултатом вибрација можданих влакана и молекуларних промена у мож^аној субстанцији, — примајући на тај начин посљедицу за узрок. Али св. писмо гледа на душу, као на саздање божје, као на непосредни производ његове творачке силе, обухваћајући собом сву духовну природу човека, у њеној противности телесној природи, Одлично својство душе,