Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

в.-х. източник

Стр. 189

На велики тктпак свештеници пред вечерњом узимају плаштаницу из гроба. иа ма гдје се налазио — у олтару или у којем дијелу храма, те је полажу на просто. За тијем се гроб поставља у средини храма пред олтаром. Кад се на ие-черњи пјева „стихира на сгиховњу" : „Тш шд^кндт-огА (К-кто.пг Тлкш рнзом, пк.иг [шшфт* г-ћ дјккл 1К Ншоди.ио.и-к" . . . стихира, која слика незнање и премишљање Јосифово, којом би плаштаницом обавио, којима ли бп се рукама дотакао ХБегова нераспадљивог тијела, свегатеник, представљајући Јосифа, а глје има ђакон, с Ваконом обилази плаштаницу три пута кадећи је и три пут се поклања Господу, који је на њој представљен; послије „Отче наш-к," при пјевању троиара „Б.мгоокрдзнии 1шшф-к ск др(кд ( ш-и-к пјкчштој ■г^, 10 тког" самијем свештеним чинима слика оно, што се опијева у тим првим рпјечпма тропара, т. ј. скидање Господње с крста. Свегатенос,лу г жиоци узимају на славу плаготаницу и с ђаконом, који иде напријед, уз кадионп. тамјан, преноее је на средину храма. При ношењу плаштанице настојатељ у пуном „одјејанију" носи под плаштаницом јеванђелије (Тип., јутрења на велику суботу), представљајућ, да је тај, који се полаже у гроб и повија у плаштаницу, Ријеч Божја од почетка (Јов 1., 1) Потто се плагатаница пренесе на сред храма и метне у гроб, настојатељ и ђакон каде три пута око гроба. Послије свргаетка вечерње приступа се гробу и метанише. На велику субошу на јутрењи читају свештеници, који стоје око плаштанице, редом 37. катизму с „похвалама" како они тако и народ држе запаЛЈене свијеће. Кад се нјева велико „славословље" настојател, у пуном „одјејанију" — гдје има ђакон — с ђаконом обилази три пута кадећ плаштаницу. Затијем, кад се пјева „ С кат-кш Е ож(," свештено-служителлх узимају из гробнице плаштаницу и обносе је око храма. Настојатељ иде под плаштанилом с јеванђелијем. Пред плаштаницом иду они, који носе свијеће и 2 фењера (Тип.). Кад се иде око храма, вели се у Тицику, насто јатељ долаза с плаштаницом пред свете дверп а чека, док се сврши пошљедње „ гкатмн Н ожј" и говори: „Пр!.и8дрогт'к, прости " У тај се час пјева тропар: „В.мгоокрлзими 1шшфт>" (Тип. на велнку суботу). Настојатељ обично говори ријечи : „Пр<-

.и8дро:т'к, просгн," стоЈећи под плаштанпцом пред царским вратима, а еванђелије се не упосн у олтар, већ се меће на плаштаницу, кад је положе у гробницу. Послије тога настојатељ п ђакон I три пута каде око плаштанице. Ношење плаштенице око храма и за тијсм 1Бено полагање у гроб, кад се пјева: „Блдгоокрдзнкш 1ш:иф-к," представља погреб Господњи, а особито оно, — што у тропару: „Б,мгоокр«знми 1шгнф'к" изражују ријечи: „п.ми^ннцио уијтои шккнк и коналш ко грок^ нок-к покрмк-к по.рожн ". 1 ) На велику суботу у вече код плаштанице читају се дјела апостолска до саме помоћнице. Погато се поноћница довргаи, сви свегатени служиоци у потнуну „одјејанију" тихо нроносе плаштаницу у олтар, али је наЈирије три пута окаде како прије гхренашања у олтар, тако и послије полагања на престо. Обично пјевачи пјевају при пренашању нлашта нице тропар, који се нјева на поноћници тога дана, послије „Отчг ндџј-к :" „вгдл !низии/гк ан ки.шртк,' 1 Плагатаница лежи на престолудо „оданија" пасхе, Тај дан, послије литурђије, свештени је служноци мећу у „гроб, без особитих молитава и пјесама, исто о 1ако, како су је на велики петак положили на пријесто. * * * Пошто насгуиа страсгна седмица, нећв бити сувишно, да додамо и ову примједбу. У веНини цркава плапгганице не покривају (осим незнатна предњег дијела стола, да неби одежде дотпцале крајеве плаштанице); у некијем се пак црквама плагатаница покрива, па врло често и толико, да се никако не може видјети слика Спаситеља који почива; лице Снаситељево скоро са свијсм покривају „ваздухом," с тога се никако невиди. Због чега полажу плапгганицу? С тога • да би они, који гледаЈ - у на њу и ирилазе да је љубе, могли себи живље представити Спасител.а, како у гробу почива, те тијем буднти у својој душп чувства, која одговарају тој великој успомени. Помиелиће ко, да они, што стоје, могу у мислнма

ч И тако ео пјева: „Елнгоокрдзнми 1шшф-к" к.чко ири успохмегш на скидање Господње с крста 7 тако и на ЈБегову погребу. Исто тако на литурђији послије великог ,,входа/' јереј два пута гокори тропар Бллгоокрлзимн ^огифт*" како при представл>ању скидпња Господњег с крста, кад скида дискос с ђаконове главе ; тако — и при усномени на погреб Господњи, — кад накађује покров и меће на св. даре.