Bosansko-Hercegovački Istočnik

Срт. 190

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

у машти, представити себи лик Спаситељев, који је увијен у мирисаве хаљине, Али, прво, видјети очима и представити у машти — далеко је једно од другога, а особито за прост народ; он ваља да види, па да представи што год више или мањс живо. Друго, кад се плаштаница покрива покровцима, онда многи могу да и невиде плаштанице т. ј. слике Спаса, који почива. А што никада нијесу видјели, то и не могу себи представити. А шта бисмо рекли задјецу? Ето мати вели дјетету: Ајдемо у цркву, иа ћеш видјети

плаштаницу Спаситеља, како лежи у гробу. Но јао ! Кад је дијете дошло у цркву пе види Спаситеља; оно види само хаљине, које ништа не говоре његовој души. С тога се мора пожењети, да се тај обичај — покривати плаштаницу и лице Спасово „ваздухом" — напусти, како би упечатак од слике Спаситеља, који је положен у гроб, жив и јасан остао у срцима вјерних. РељевО. Превео с руског: С. Славков.

Допис.

Гоеаодине уредниче! Мислим, да неће бити без важности, ако Вам доставим шљедеће, тпто је ријеткост не само у Ерцег-Босни, него у цијелом Орпству. У котару бијељинском постоји српска црква „Драгаљевачка", која је — по предању — први пут основана 1762. Била је саграђепа сва од дрвеног материјала, те је изгорјела 1813. по заповвједи босанског везира Деренделије, који је туда пролазио, да умири Србију. Иза ове прве цркве направи народ другу око 1818., и њу од дрвеног материјала; само су је боље покрили тако, да је било по 7 дасака једна на другој, а кров је био дебео 35. ст. Године 1876 уз српско-турски рат ова је црква предата неумитном огњу. — А по срећи и доброти високе земаљске владе у Сарајеву саграђена је нова 1879. опет од дрвета са торњем, осим фундамента и крова. Ова садашња коштала је 80.000 гроша (6.400 фор ). Кад је Његово Високопреосвештенство наш обљублаени и заузимљиви архипастир г. г. Никола Мандић АЕ. и Митропоиит зворничко-тузлански 1894. дошао први пут овој цркви, уздахнуо је из дубине своје архипастирске душе, и обећао да ће замолити висоту земаљску владу, нека би благоизвољела заузети се, да се ова црква што прије новом и солиднијом замијени. Ова племенита жеља нашега архијереја уродила је добрим плодом. Јер висока земаљска влада познатим својом очинском бригом наредила је у јесен 1895., да се нзвуку дрва ради печења

цигле за ту цркву. Дрва су већ готоиа на свом мјесту, те ће се ове године пећи цигла, а на љето 1897. биће готова и нова црква. К овој цркви припада 8 парохија са 14.769 душа и 10 свештеника — 6 из старих школа, а 4 рељевска богослова. Ово ме је и навело, да дадем на јавност; јер је ова црквена општина сретнија но и једна у Босни и Херцеговини. Од 1882. она је из своје средине до данас видила 6 свршених рељевских богослова, наиме: Никола М. Шкорпћ, парох у Вршанима; Тодор Т. Ђукић парох у Јањи; Ђоко Јовановић, администратор парохије у Коренитој; Јован Новаковић протонамјесник у Градачцу; Стево Ђ. Поповић још без парохије и Алека Глигоровић, капелан у Забрђу. —- Од старих свештеника дијељених овој цркви јесу: Ђоко Захарић, парох угљевички (од 1862.); Ђорђе Глигоровић, парох у Забрђу (од 1867,); Радован Трифуновић, парох у Магнојевићу; Рисго Јовановић, парох пушковачки (од 1868); Гавро Н. Поповић, парох у Мртвици (од 1869.) и Јован Р. Поповић, парох у Чађавици (од 1884.). Године 1859. подигнута је трудом -ј- проте бијељинскога Дииитрија Марковића — прва српска школа у Драгољевцу. у којој су били учитељи: Данило Благојевић, Радован Лакић (пошље свештеник) : Перо Арсенов-Нетковић (сада трговац у Бијељини); Ђоко Захарић, од 1860—1862. (сада свештеник у Угљевику); Радован Трифуновић (сада свегатеник у Магнојевићу ; Стево Тошић, Ј Перо Т. Зељић, ј- Тнмотије