Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. б

в.-х. источник

Стр. 215

нежели официјално духовенство, из кога области педагогике е њиме т. ј. духовенством расплела се управа, као што видимо, која је проузрочила велику пропаст међу црквом и школом. Ето те филантропске управе, које се дјелатност односи 18-м вјеку. Тај вјек у Европи, вјек је, како га називл>у, просвјете, пробуђење човјештва „<1е Боп вепв": вјек је енглеске радиности, францескијех атеиста, љемачкијех материјалиста. Религиозни интереси ослабише, предмети вјере пробудише нападаје, иронију и завађу; свуда се вођаху говори борбе за човјечија права, а угнетење Божанственијех права. Познато је. да и стара школа својом послугом религиозноме интересу почимаше губити свој кредит. Ново васпитање заговараху нови сљедбеници нове школе. Од тих, познато нам је да Емил Русо заснова почетак нове педагогике, којом се стара црквена школа поткопавала у самоме своме принципу. Неки доказиваху, као н. п. у Русији Карамзин да религија, које обучавање преоблађује у црквеној школи, да је недоступна дјетињем појму, што с.вако дјете говорећи о Богу, да је просто идолопоклоник, или по мањој мјери јеретик ; сљедоватељно обучавање религије у дјетињству да је педагогски абсурдум, — о Богу да је могуће почимати говорити од 18 година младићкога доба и притоме, у духу тога исповједања вјере, Русо што оставља у уста савојскоме свештенику у денетичком је смислу. 1 ) Под упливомтијех идеа, Русо заметну покушај завести нови тип школа за остварење чега, узеде на себе тако звану филантропију. На челу тога посљедњи бјеше Базедов, професор у Алтони. Године 1768. он издаде свој „Предлог" друговима човјештва и заузетним људима о хиколама," у комеје он очитовао своје звано „ргоГебзшпе Ле 1т". До овијех питања, говори он, у школама научило је дјецу религији духовенство које вавјек имађаше у виду катехизичку ортодоксију — извјестне догматичке потанчине, признавајуће искључиво правилнима са тачке гледишта извЈестно вјероисповједање; отуда школа мјесто религијознога чувства васпитања духа, завађе и ненавист к свему што није сагласно са тим или са другим символом вјере. Учити религији немогуће је, она није предмет знања, ') См. анализ Емида нарус. „Закон Бозкији као школски предмет обучавања. „Ирав. Саб. 1873. год.

већ мотив к дјелатности. Период дјетинства, дужан је бити вријеменом радости и среће, а не сјеме душевне ларме и моралне свађе; из религије треба да је избрисато све, што може да побуди чувства етраха и сјете. Бог је љубав. . . . Нека би се у дјетској души слагали осјећаји, из*зивајући с тим искључиво престављење о Богу а )_ Такова програма закона Божијега Б»зедова, која коначно не дозвољава држати школе служитељима црквеним, његова ]е, те је желио одртранити од школа и филантропске педагоге. Базед својим школама у Десају, он сам се наметнуо предавати закон Божији, но мјеето учења заустављао се поглавито на богослужењу, кога учешће примаху дјеца свију религија, католичка, протеетански, чифутска, тирска. У мјесто религије, главни предмети обуке бијаху хуманитарне науке и искуства, — музика, пјевање, игре и гимнастика. Таковога рода принципи .свијетска" школе ааводише се код њемаца од Вољке, Кампа Зајцмана и т. д. Под ударцима тијех идеја, исказанијех Русом у Француској и поменутијех у прахтици филантропа у Германији, уздрмала се копча старе црквенешколе у Еврогш. „II Гкола је оруђе државе, говори Безедов, испословати грађанина сретним; држава има право управљати финансијом, објављати војне, а тако исто управљати и школом". Слично овоме говорио је и Трап 8 ). Стварно и иницијативу у устрвјетву .школа почимљу на себе узимати свијетски господари, који изјављиваху жељу виђети у школи чим прије као оруђе васпитања корисне грађане, нежели добре христјане, о чему се труђаше школа црквена. Главном превагом паштења влада, како Трап говори, бјеше новчана помоћ, коју могадијаше дати влада као помоћ школској ствари, чега не бјеше у стању са свим дати црква, свагда обучавајући „^гаИз". Са другом половином 18-ог вјека, појављује се ред владарскијех закона, који почимљу регулисати школску систему, коју у строј влада смаграше својијем главнијем правом н обвезом 4 ). Тако у Прусији од краља Фридрика I. појављује а ) (јиепске; А. Н Ггапс. 1827, 9 ) 8сћпи(1, беасћ. (1. 1'а(1,%'. стр. 3, 679. *) Пруски закони о школама скупљени су у Вогск, ћапсШ. ц(). (1. Кјгсћеп и ЗсћифезеШеп^ећипјЈ. КДш(»нћ, 1842., 1. 2. —■ Францески закони у I. 811110П, 1Јвсо1е, Рапз.