Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 316

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

изражена — мила је Господу Богу. Но милија је, и цијену има већу у храму гдје сви хришћани скупа са свештонослужиоцем, шал.у топле молитве Творцу. Кад се мислима бацимо на побожне претке наше, видићемо, какву су пажњу они обраћали храмовима Божјим. У срећи и несрећи они упираху погледе своје храму Божјем. При поласку на војну да ваху објете, да ће сазидати нову цркву или богато украсити стару. Они се жураху цркви са богатим поклонима и усрдним молитвама у вријеме болести и других породичних незгода, и преблагр Бог за тако усрђе, шиљао им је Своју помоћ. У храму су они налазили за своју душу ничим незамијењену утјеху у свимаслучајевима жикота тешког. За човјека у истини побожна, и глас зт>она, који позива вјерне на службу Божју, бива утјешител>ан. А ти мој православи читател.у, шта мислиш за се? Да лије храм Божји близу твога срца, као што је био блвду старим хришћанима и твојим побожним предцима ? С тугом, морамо признати, да смо се удаљили од наших побожних предака; јер вјера је наша почела слабити а с тим уједно почели смо ладњети према нашим храмовима. Често се дешава, да су нам храмови иразни у неде.љне и празничне дане. Па зашто тако постадосмо немарни према нашим храмовима? (гП/Мцилњ чмо« скком, т. ј. усљед немарности наше, прјид« крагк его и кскд плјвјлу песрЈди ишжици и отћиде. (Мат. 13, 25) и «5 того од(кл -к серце ИН5Д н 1 ГИ\к И 8ШИ/Иа СВОИМТ*. ТАЖКО ГЛК1' шаша н очи скои сл-кжишл, да н« когдд 8з{>атк очи<ма и ^ши/ио 8слк1шатк и сердце^ик /И^ккгтк (ИсаЈА VI. 10.). Зато је мени дошла мисао, да коју речем о храму, желећи од све душе моје, да би оно дошло у

уши твоје, отворило ти очн и проникло у дубину срца твога, као сјеме, које је пало на добру земљу, и пустивши корјен, донијело добар плод. Храм — обиталиште Божје. И нмн^ изкјм^к и ојкати^к дол1ћ [1и дд к8д(тк ила Л\01 т8 длж! до к^кл и к8д8тк очн Л1ои и срдцс /Ио( т8 кгл дии (2 Паралипом. VII, 16.) Сж до/ик 0т1цк гоздл, (ж до/ик Скшк 8тк(рди, Сж дол1к Д8х к Скатми окнокн (Стих. на хв. 13. септем.). Улазећи у храм Божји, помишљаш ли православни хришћанине, о томе: гдје си ушао, престављаш ли себи, да си ушао у дом Божји, — обиталиште Господа ? Ис гина, Бог по своме непостиженоме бићу свуда је, но у храму за вријеме службе Божје, нарочнто присуствује, као што Он Сам преко пророка свједочи: в8д8тк очи Жои т8 и сердце Жое ко кса дни . (3 Цар. IX., 3) и у светом Јеванђељу слушамо ријечн Господа: не твориш( дол^б Оца Жоего до,и§ к8пажаго (Јов. II., 16) и још: дод<к Жои до ^ик /иолнтви наречетсА (Лук. XIX., 46). У храму, кад се налазимо на молитви Господ налази се између нас, по обећагву: ид-кже бо ес/иа два нли три соврани ко » ша Л1о« т8 ес/ик посред-к и\к (Мат. ХУ1П., 20) У Јеванђељу, које се налази увијек на престолу храма, по учењу св. отаца, Господ сакрнвен је и у њему ми слугаамо Његову божанску ријеч; зато св. црква на лигургији, наглашава вјерујућима поклон, ријечима: „прјиднтс, поклони/иса и при= наде.нк ко Христ8"'. Када црква тајанствеао наглашава при освећењу храма, и уласка у њу: возлит. врата, кнази кашА, н вниде гк Дарк слакк! (Псал. ХХШ. 1). Госнод. Владика неба и земље у истини улази тајанствено и иастава се у храму, Напосљетку. храм служп за мјесто видљивог обитавања