Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 315

Адам преступио заповјест Божју, сјео је према рају и горко је плакао; за тим, да би умилостивио Бога, за гријех свој — принно је жртву покајања. Сви народи из свију времена, ма којој религији припадали, сазнавали су потребу ка општем богослужењу и општој молитви, које свршаваху у нарочитим за то сазиданим здањима. Из старозавјетне историје, зна се да је избрани народ израиљски први такав храм имао, који је по упуству Божјем био начињен и назват је скинијом. У истоме храму било је одређено кад и како ће се богослужење свршавати. И код хришћанства у прва времена видимо, да су се хришћани и поред на)жешћих гонења, скупљали на скривена мјеста, у којима су опште молитве упућивали Господу Спаситељу. И кад је хришћанска религија, одржала значајну побједу над преживилом незнабожачком вјером, тад хришћани иочеше у славу имена Божјег зидати храмове. У храмовима ми хришћани обраћамо се Богу, да нас избави од сваке биједе, да породицу нашу уздржи у најповољнијем здрављу. У њему изражавамо највзћу благодарност преблагом Творцу, за сва доброчинства, која нам Је дао и која нам непрестано даје. Па зато пророк Давид, највећу љубав према храму изражава у ријечима: „Козлкжи^ клаговл-кни до/и8 твосго и ^-ксто сменја силвм ТвоеА". А пророк Данил налазећи се у ропству вавилонском, кад је јерусалимски храм био разрушен, и не имајући могућности да се моли у храму, налазио је утјехе у томе, што би се окренуо оној страни, гдје је се налазио Јерусалим и гдје је некада био храм. Преблагословена Дјева Марија љубљаше храм, у коме је се васпитала,

зато она за вријеме празника, посјећивала је храм јерусалимски, не гледећи на велико растајање Јерусалима од Назарета. Свети Апостоли, прије него што су се разишли да проповиједају узвишену науку Спаситеља: шн8 кк церквм, \вдлжш,« и клагословАш ,е Еога". (Лук. XXIV., 53.) Напослет1гу Сам Господ наш Исус Христос, Спаситељ, Цар неба и земље, не само да је посјећавао храм, но је као и други плаћао свештеии данак 8а потребе његове. (Мат. ХШ., 54.). Свети оци љубљаху храм Божји више свега на свијету; не само да су га они посјећавали, пего и друге побуђиваху на ту дужност хришћанску. „Зар ви не знате, учи св. Јован Златоуст, дајеБог устроио цркве у варошима и селима, као што је пристаниште на мору, да би прибјегли у њу од бурних земаљских страсти а наслађавајући се величанственом тишином . . • Ви сами можете засвједочити то. Ако је који од вас, стојећи у храму, отворио своју савјест, видјео је у њој велико спокојство: све страсти укроћене су овдје. Добијајући таку корист у храму, зар није штета не долазити у ту светињу? И шта те спречава, да не долазиш у храм ? Недеља има седам дана; ови седам дана Бог је раздијелио с нама, тако да Себи није узео више а нама дао мање; такође није раздијелио подједнако; но је узео себи само један дан. Ти се и овога дана не можеш уздржати од земаљских послова но као што раде лупежи светиње, ти се усуђујеш радити на овај дан, употребљавајући га на животне потребе тада када је он освећен и назначен Господу Богу твоме. Многи данас говоре, да молити се Ббгу може и у кући. До душе, молитва свесрдна, ма на ком мјесту била