Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 331

ничких. Сам Бог је кр:>з свето писмо с нама разго®арао и ми не марисмо за то, сад нема више спаса за нас. Шта нам друго преостаје пего да речемо: Збогом, о ви сви праведници? Збогом, апостоли, пророди и мученици; Збогом, о зборе патријараха; збогом, збогом, драгоцјени и животворни крсте! Збогом мати прворођених, рају сласти, збогом! И ти Богородицо, мати човјекол.убног Бога, збогом! Злогом и ви, очеви и мајке, оинови и кћери! Више се никада нећемо с вама видити, који се узалуд мољасте за спас наших душа."

„Кад год је цар Давид помшпљао на онај страшни суд, сваку је ноћ своју постељу са сузама оквасио молећи се Богу овако: „Господе не иди на суд с твојим слугом; јер ако усхтијеш судити, нико неће моћи пред тобом опстати." С тога велим још једном: Небудимо лијени, о грешници, али не будимо ни страшљиви; не престајмо дању и ноћу са сузама призивати име Господње; јер (Јн је милостив и његова доброта траје ва вјеки вјекова. Он је Бог покајних Отац, Син и св. Дух. Слава Му и чест на вјеки вјекова, Амин."

Брак и Као што нам је познато, брак је тајна, у којој, при слободном обећању момка и дјевојке, да ће узајамно чувати супрушку вијерност свештеник благосиља њихову брачну везу и измољава им од Бога благодат ради заједничког жи. вота и благоелов за рађање и васпитавање дјеце. Мираз је пак оно имање, које жена своме мужу донесе, било њено сопствено, било од другога кога добивено. Он може бити; у новцу, драгоцијеностима, папирима, или непокретном добру. Као што се види, брак се у велико од мираза разликује. Управо, они ни по чему и никада, не би требали имати заједнице; али у данашњем материјалистичном добу, они су два спојна елемента, који један без другог опстати не могу. Па и ако је брак божанска и хришћанска установа, кош треба да почива на узајамној љубави, слози, договору и заједничком потпомагању, и на том основу да се и закључава, — ипак видимо, да данас, знатан број наших младпћа при женидби, не траже себи за будући брачни живот женску, која би била украшена хришћанским врлинама, с којом би могли срећно и задовољно провести остатак живота свога, која би могла бити добра домаћица, њежна мати будуће дјеце своје и вјеран и искрен друг; — већ траже са свим обратно томе. Траже такозваног мираза; траже сребро и злато. Женскиње пак, које су случајно богатим миразом снабдјевене, тако исто раде. Оне не траже добре, поштене и примјерне мужеве, већ само љепоту, или високи положај.

мираз. А шта усљед тога настаје, свакога дана очима својим видимо. Свађа, раздор, неслога, ванбрачан живот и остале незгоде и несреће, а напосљетку завршује се са разводом брака. Погледајмо код духовних судова брачне парнице, које се ужасно множе, и завиримо, усљед чега су оне наступиле, па ћемо још на првом кораку увидјетџ, да бракови таквих несретних супружника нису закључени из хришћанске љубави, већ једино због масног мираза. који, када је утрошен, поједен, онда је настало оно, што брак руши, наступиле су брачне парнице, које се увијек хцтетно по обје стране биле. Јест, данас при женидби и удаји не игра главну улогу, као што мало прије казасмо, права љубав; већ мираз. И што год је њега више, то је и просиоца више. Мираз се дакле претворио у главну погодбу, пред којом се губи из вида као основа хригаћанског брака и среће у брачном жнвоту. Да л је богата? Колико има мираза ? то су прва питања, која се постављају при сваком браку. Према већем или мањем богаству, просиоци се грабе око удаваче, или бјегају од ње. Код нас се, смјело може рећи, женеиудају као на некој лицитацији: ко да више, и ко има више!! Ријетко ко распитује о моралНим особинама дјевојке или младожење, па често пута ни крајњи физички недостаци не узимају се у обзир. А кад се такви бракови закључују, је ли чудо, што морал у народу непрестано опада, и што се брачни спорови сваког дана све више и више множе ?!