Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 340

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

оног јутра осванулу успомену угодника божијег свештеномученик Панкратија Епископа Тавроменискога, који је за славу Бога и људско спасење на земљи живио, и за то најпослије и живот свој прегорје, који је сваком милији и скупљи него прелазна добра овог свијета, која вас од учионице одвратише. Ново сунце од запада наступи, да грије и свијетли, а ви, кад му се угледасте, сви у један глас гракнусте, натраг, нећемо те, не требаш нам. Може ли се дати на свјету већа сљепоћа него та? Тим показасте, да се не угледате на образ божији, на народе, који учионице штите, отворају н издржавају, ни на угоднике божије, који су о просвјети радили и живот свој жртвовали. Наша браћа у Крушевцу, Карину, Жегару, Дрвенику, Мокром пољу, Пађенама, Оћестову и другим селима, која имућнија нису него ви, тако не мислише, али већ имају у својим круговима учионице. Показасте, да не оцјењујете користи, које оне донесе, између којих прва је и најглавнија ла, се ваша дјеца и потомство упознају са православном вјером, с црквеним заптом, језиком и појањем, да употребом тих знања слављен буде Бог, Богородица и угодници божији, изводи овога свијета срећа а онога блаженство себе и ближњега, тријебе се и изкорењују грјеси, који по нашим селима, жалибоже владају и засијецају у светиње на небу и на земљи, у туђи мир, живот, имање и чест, то јест записивање лијености, непослух, спрдања, подругивања, срамословија, презирања, лажи потварања, свађања, завађања, загризања, злоглашења, преваре, пришаптавања, рањенства, убиства, крађа, палитбе, криве свједоџбе и клетве, накањивања, неуслужностл, доконости, потрице, посвајања н други гријеси, а мјесто њих настају врлине њима противне, Богу и људима угодне. Уобразите, колико би томе у особ послужило разумијевање црквеног језика, на ком су у нас свето писмо и црквене књиге печатане, и црквено појање, дочим би се овим посљедним срдца вјерника а особито родитељскаа дубоко гањивати, наслађивати и заносити имада, чујући дјецу, да за пјевницама у храку божијем стране држе, опојавајући Бога, Богородицу, и угоднике

божије у оцјену њихових својстава и заелуга; у захвалност о добрима, која нам указују, и у молбу, да нам их и у напредак удјељују, као што анђели на небу опојавају их око престола божијег. Показасте, да вам је доста, што сте дјеци својој само по природи родитељи, као животиња свом омладку, а да вам није стало за њихову и свог потомства просвјету, препоређеп напредак и бољак. Показасте, да им волите мрак него свјетлост, незнање него знање, дивјалук него уљудност, тупоглавотт него оштроумље, сл^епоћу него вид, нити, да им боље буде него што је било нашим отцима и матерама и него је данас вама. Показасте, да им нисте пријатељи, него душмани. За то заслужујете нријетњу, што је Христос Спаситељ књижницима и фарисеима казао : Тешко вама књижници и фарисеи лицемјерп, што затворате царство небесно од људи, јер ви неулазите, нити дате, да улазе, који би хтјели(Матеа г. 23. ст. 14.) Као што подпадате и под ову оцјену и прјекор Бога Духа светога: Ако тко за своје а особито за домаће не промишљава, одрекао се вјере и гори је од незнабожца. (I. Тим. г. 5. сх. 8.) Ви се противите наредби, коју је Бог на уста свог угодника, Исуса сина Сирахова казао : Имаш ли дјецу, настављај их и преклони им врат од младости њихове. (Гл. 7. ст. 25.) Вама није противно, да се ваша дјеца дању и ноћу скићу, у безпослицама вријеме преваљују, у неваљала друштва улазе, а противно вам је, да иду у учионицу, која је друга црква, гдје би се научила живјети, као хришћани, као Срби, као грађани и као господари. Добро се чује далеко, а| зло још даље, а особнто данас, кад се сваки и најнезнатнији догађаји у новине биљеже и до посљедни крајева наше земље разглашује на одобрење, похвалу и подражавање ако је добар и по некога користан; а на осуду и приговор, ако је по некога зао и штетан, као што је зао и штетан ваш одпор учионици, пак ће и он у новине ући, и од евакога, који га прочита одбачен и укорен бити. Требају вам тврдокорна срдца, да тим презирањима и укорима одољевате и окореле коже