Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 341

на лицу, да се за тај неваљасти чин не стидите. Да сте из првог маха сви једнако о учиониди мислили и осјећали, није вјеројатно, је колико је људи, толико је ћуди; ту је, по свој прилици, по сотонском надахнућу неко ковачем био, који је дао то намишљено вам нуђено, Богу и људма угодно дјело, код вас покварити, и зато је он већма згрнјешио, него они, који су га послушали. Тешко сте скривили Богу, Богоридици, угодником божијим, вашем породу и потомству, које мјесто да вас благосивље, оно ће вас клети и проклињати. У колико ме је иста земља дала, која и вас и гдје и вас, у толико би се радовао срећи ваше дјеце и потомства, и у колико сам рад уклонити и помисао, да сам ладан и равнодушан

према учионице међу вама, у колико упуштих се данас у овај говор о њој. На вријеме сте, да вашу тешку погрјешку поправите и загладите. Заклињем вас Богом, Богородицом, и угодницима божијим, заклињем вас сродством вашим с вашом дјецом и потомством, заклињем вас њиховим препородом и бољком, освјестите се, разаберите се, покајте се, промијените вашу мпсао и одлуку о учионици међу вама, стресите са себе љагу и срамоту, којих сте допали, те одкрите вашу готовост и макар какво прегорење, да се учионица отвори, да на наш завичај ново сунце сине и загрије, нове благодати и благослови божијих нањ наилађе. Кад сам све ово изрекао, препоручујек учинак Богу, Богородици и божијим угодницима. предпостављенин духовним и свјетовним властима, свима вама, а особито паметнијим између вас_

Једно питање. Управљено великом и заслужнои српском књижевнику, ученом господину Виду вит. ВулвтићуВукасови-ћу, професору у Корчулу*). Године 1890. објелоданио сам у овоме вриједном часопису чланак „Старине из Гацка. (Херцеговина)", свеска XI. за децембар, страна 431—432, те сам покрај описа неких старина, изнио и натпис једног отиска с мухура, около којега је црквено словенски написано : Окрдз [ т.го Сдкки СрКСК ^го плтриир^л /ИОНЛСГИр л1и.1еш !в!. По причању мога доброг пријатеља, сада већ упокојеног Шпира Ковачевића, трг^вца из Гацка, ио?лат је овај мухур (печат) од истога у манастир Милешево, добивши од тамошњих смирених калуђера особиту благодарност за ову ријетку српску старину. Врло ме је било изненадило, кад видјех на отиску покрај лика св. Саве начисано „патриархи", пошто нам српска хисторија прича да је Сава Немањић био „срнски архијепископ" Прије неколико година, кад у научној сврси посјетисте наше шехер Сарајево, паде ми у дио особита част, јер се упознадох с Вама, учени сроски књижевниче и славнп археоложе, те у друштву с бившим честитим уредником овога листа, пајпречаснијим господином, Ђорђем Петровићем, протопрезвитером и конзисторијалним *) Сад у Дубровиику Ур.

савјетником, замолих Вас за разјашњење: да ли је опће признато, да је прослављени св. Сава Немањић био српски „патријррх" и од кога би он ту — по моме скромном мњењу „почасну титулу" добити могао. Том приликом — колико се сјећам, нзвољесте на мој понизни упит одговорит (г : да је св. Саво у иетину добио наслов „патт ајарха", те да ћете о овоме путем овога листа коју проговорити. Од онога значајног дана, када се с Вама упознадох, тражио сам по књигама и књижуринаиа, не били гдје и сам набасао о томе, да је св. Сава био „патријарх", али, ето до данас нигдје не нађох! Знајући иак, да сте и одвише уваженим и драгоцјеним књижевним радом, као и другим важним нословима преоптерећени, не хтједох Вам до данас још и ја — макар и мало бреме товарити. Али клета радозналост за ово, не да ми ето никако мира, то Вас ето, кад не прије, а оно сада морам узнемирити, учтиво молећи за цијењено разјашњење у овој тако важној ствари, на чему Вам, учени Господине, у напријед најтоплије захваљујем.