Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 313

страдања може бити примјењена и употребљења са коришћу: но нека пастир не допушћа ожалошћеиоме умирити се на тим земаљскии тварима, него нека води његову душу ка духовним и божанственим изворима утјехе. Најпосље, хришћанска радост, коју пастир осјећа у свом срцу, као истинити хришћанин, треба да нађе овде свој потпуни израв; јер пастири су

„помагачи радости и пастве (2 кор. Т. 24). особито у данима биједе и жалости. Они имају радост, коју дијеле са Христом и које свијет неможе одузетиод њих, пошто је она дар Духа Вожјега и по овоме потпомаже сваку тугу, сваку несрећу, шта више саму смрт и кадра је излити радост и утјеху у срцима оних, који се подвргавају бнједама и напастима.

(Наставиће се,)

0 црквеним оцима.

По патрологији Филарета, архиепископа черниговскога и њежинскога С. Д., б. (Свршетак.1

Црквено познавање правнла, библиотека. 5. Фотије је показао најсјајнију услугу особито црквеноме ираву. Он је био особито даровит јуриста и опширно је познавао право: то се огледадо у његовој свјетовној служби. А кад је примио на себе велику црквену службу употребио је Божје даре и своје знање како се и није могло боље. Подвизи његови противу папе бјеху подвизи за правду васељенске пркве. Његови писмени радови на црквеном праву службе за вјековити споменик његове ревности за св. цркву и његова дара. Већ једина иравила двају сабора која су била за њега, млого говоре и о уму његову и о љубави за св. цркву 1 ) У предговору свога номоканона сам Фотије оиисује труд свој на црквеном праву Ј ): а) „Издата су свећана правила од десет сабора разних времена да се утврди спасоносна наука и опћа поука свијех, наредио сам да се сви скупе (боуаушуеЕу) у једну цјелину, тако да именом сваког сабора одмах долазе правила." За тијем вели, да је у исти скуп метнуо и правила св. апостола, правила карпатинског сабора и неких св. отаца. Најприје је „хтијо скуииши правила сабора, који су били до V. васељенског сабора," али је затијем унио у свој скуп и правила сабора, који су били за његова патријарштва. Тај је труд довршио 883. г, ') Правпла иатр. Фотија, ипдао Бевереџије, № 2. Т. рап<1ес1огит. 3 ) Фмтсои е:? тоу оојх уа тсрб\оуо$, штампан у Јустедија, 1 јЉ 1. јип, апоп. Т. 2. р. 789.

И тако се први капонички рад блаж. Фотија састојаше у сабирању саборских правила и св. отаца. Тај скуп правила оно је исто, на које су Зонара и Валсамон писали своја тумачења 8 ). б) Други свој канонички рад Фотије овако описује: „скупив све што сам сабрао у 14 одјељака и раздијеливши сваки одјељак на главе а за тијем прикупивши гријешења на питања с покавивањем имена пишчева и с ознаком броја правила по могућности, направио сам, како мислим лак изводак (би\>тау[Аа) ради прегледа." И тако је други плод каноничких радова патријархових било распоређивање црквених правила по предметима или изводак њихов; иначе — покушај систематског излагања у цркви закона, који постоје. У својој је синтагми навео не само саборска правила и отачка, већ и указе царске, који се само тицаху цркве*). в) Најпослије пошто је синтагма правила створила у опће велико дјело и у њој се једиа 11 иста правила наводе на разннм мјеетима по три и четири пута; да се облакша взучавање Фотијева права саставио је укратко синтагму номоканон , гдје под главама правних предмета, не наводећ буквално правила, означавао та правила само бројкама. Раздиоба садржаја правила 3 ) Оно је с тумачењем Зонариним и Валсамоновим ивдато у Јустелија, 1пМ. сап. и у Беверџијевим пандектима. ') То је дјело патр. Фотија иадао Мајо СбресП. готап. Т. Котае 1842,), јер су до тог доба и Ламбев и Фабриције и Асем»н (јив огЈеп!;. Т. 1. р. 37.) и Морелије (1)11)1. 8. Магга) ивдаваху Фотијеву збирку правила аа синтагму, т. ј. разна дјела ва једно дјело.