Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 373

утјешне молитве, поучавајући нас очински како ћемо, прослављајући Бога, молити Му се и брагодарити Му на дарованим пам благама. Ту крв мученика, који су положили живот свој за Христа, вапију са небо. да будемо непокогебиви у вјери и л>убави према Христу. На челу свега овога небескога скупа, као сјајно сУнце посред безбројних звијезда, сија Божанствени Учите.љ Исус Христос, показујући нам у свој пуноћи и савршенству о будућем и вјечном животу. „Заједно са усменом проповјеђу овдје се даје вјерујућима — говори један од светитеља — и друга проновијед тиха : то је проповијед од светих пкона, са којима је у изобиљу сваки храм православни украшен. Овдје сваки угодник Божји пред чијнм се ликом ми молимо, као да нас опомише и наставља ријечима апостола Павла: ,икаск врл г пс, подовни /ин4' кк1клите, акожј дз'к Хрнстб (I. Кор IV., 16.), па ћеге се и ви удостојити те части, с каквом сам се ја удостојио." Овдје и горућа свијећа учи нас, да се ватреном љубављу обраћамо Богу; па и миомирисни тамјан уздижући се горе, побуђује нас, да усрдно узносимо топле молитве Богу. Па за то сваки православни Хришћанин, враћајући се из храма, осјећа у себи велико задовољство, кога је добио у храму Божјем. Да је заиста храм истинига учионица вје[)е и побожности, о томе имамо много примјера, који нас могу убиједити. Гако у Антиохији живила је дјевојка по имеиу Јустина. Она је била незнабошкиња. Једном јечула од једног Хришћанииа јеван^елске ])ијечи о Христу Спаситељу; о ГБеговом дивном рождеству од Пресвете Дјеве Марије, о томе, како је Он страдао за гри-

јехе свијета, васкрсао из мртвих у трећи дан и у слави вазнео се на небо. Дјевојка од један пут почела је ићи у цркву Божју, гдје је побожно слушала ријечи Божје, а по томе, вјерујући у Христа, крстила се. А ево шта се прича из живота Павла Препростог. Једном дошавши св. Павао у један манастир и ставши код врата црквених, посматрао је, с каквим ко душевним расположешем улази|у цркву Вечерња је служена; у свију инока била су лица свнјетла и за сваким ишао је радостан анђео хранитељ. Но у један пут старац угледа једног инока, који је иптао са лицем тамним и душом помраченом шега су били окружили ђаволи и сваки га је вукао ееби, а св. анђео хранитељ ишао је за њим издалека плачући. Ожалостио се је угодник Божји, видјевши то и ставши близу врата горко је плакаоСвршила се вечерња. Сви су излазили из храма још више осјењени божанственом свјетлошћу. Излазио је п споменути брат и чудо! Старац видје, да је лице брата свијетло, као лице у анђела и благодат Божја осјењавала га је; ан^ео хранитељ ишно је радостан, држећи брата испод руке, а ђаволи издалека ишли су са злобом. Старац је упитао брата о узроку те изненадне промјене. Смирени инок принуђен је био приповједити ево шта: „Ја сам велики грјешник; много година живио сам у нечистоћи гријеха; када сам данас дошао у цркву, чуо сам пророка Исаију, а боље рећи Самога Бога, који прорицаше устима пророка- нл,и кштесл и н чисти кВдет« отмлпт лбкакстка отт^. каши\"к пр(д очи-ил Жо1ша (Ис. I., 16.), чим сам се покајао од срца, отнориле су се моје душевне очи, познао сам своје грјешно стање и дадох објет Богу, да нећу