Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 374

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

више гријешити и бацио сам сва безакоња и сдужих Господу Богу са чистом савјешћу Са таким намјерама изишао сам из цркве. Сви, који су саслушали то, прославише Бога, који неодбацује кајућег се грјешиика. Из живота Симеона Столпника види се, да једне недјеље, када је било р^аво вријеме, није могао чувати овце (у дјетињству није ништа учио, но је био пастир), он, користећи се слободним временом, крене се с родитељима у цркву и стао је пажљиво слушати божествену литургију. Особито су га гануле и потресле му душу ријечи јеванђелске: кл&, жжн ниш,и дј^о/итц киажени п/ич$ш,и, киаженн

кротци (Мат. V., 3.— 5.). Чувши то трина естогодишњн Симеун, мјесто да се поврати кући, утече у пустињу, гдје је насамо могао мислити о узвишеним јеван^елским ријечима, које је слушао у цркви. Ту је он пао на земљу и са сузама молио Бога да га уггути, како да живи и да га научи бмжнственој науци Христа. И заиста сила небеска озарила га је и упутила шта да чини. те да буде спасен. Св. Симеун одрекао се свијета, те почео живити подвиженичким животом, молећи се дању и ноћу Богу и за таки светитељски жнвот, Бог му је даровао живот вјечни у царству небсском.

Лекције из „Каноиичиог Права". По рукопису из богословије, с додацима пише Ненад, пресвитер. (Наставак.)

§ 2. Лојам о црквеном праву. По хришћанској науци, човјек има да издржи трострук одношај у своме животу на земљи, и то: према Вогу према ближњему и према самом себи. А хришћанска га наука учи, како ће он радити, па да његов троструки одношај потпуно одговара његовој вЈери. Ради бољега реда, напретка и одржања друштва, које је, по вјери, у једну друштвену цјелину споЈ*ено, постављена су правила, која ће уре^ивати друштво и његове чланове у ме^усобном животу; коЈ *а ће упутити цркву и њезине чланове, како се имају владати наспрам државнијем и разнијем релиђијскијем друштвима и члановима њиховијем. Доклен, како за уре^ивање гра^анског или државног, тако и црквеног живота друштва и чланова потребна су правила. Отуда и црква има

и треба да има своЈ*е право. Шта је црквено право ? Црквено или каноничко ираво јест скуп иравила, ко]а уређују живот црквени и њиховијех чланова у њиховијем унушрашњијем и сиољашњијем одноишјима. Право је, по поријеклу своме, или божанствено или иозитивно. Божанствено Ј *е право, које извире из Божје ријечи, на име из оног, што саставља суштину и црквени основ. а што се не мијења. Позитивно је право, које су црква и људи саставили или развили у течаЈ*у |штјекова Ово се право развијало с обзиром на прилике времена и мјеста, на обичаје и особине народне, а према сувременим потребама народним и црквеним. За то се још зове људско и црквено. По томе, што црква има особити задатак свој, што :т:ттви својим животом, а према потребама живота свога развнја самостално своје законодавство, коЈ*е се