Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 380

Б.-Х ИСТОЧНИК

Св. 10

ницима друге земље. Човјек је изумио средства, да просијече море, да кроз њега себи раскрчи пут, да тиме задовољи или своју радозналост, ил да споји трговачке везе, од којих очекује повишење свога благостања. Ако се он у једној или другој намјери мору новјерп, то се уздау повољан вјетар, који ће га брзо и сигурно његовој мети привести. И њега није преварило његово очекивање. Његов брод неко вријеме плови мирно као по каквом глатком огледалуСве му обаћаје сретно путовање. Али на скоро се његова нада преобраћа у бојазан, јер се тешке непогоде патмуре на небу, сунце се помрачи, бура фијуче, брод се колеба, њиха се, долази у опасност, е ти се чини, да ће пасти на гребен морски и полупати се. Страх и трепет овлада његовим становницима- и један дио тих становника с очајањем изгледа своју блиску проиаст, бољи подижу своје руке ивапију: Грспнде, помози нам, пропашћемо. Ови се не изненађују. кад виде опасност, јер су већ напријед познали несигурну вожњу и за њу се приправили, па ради тога одржаше и смотреност, која подупире храброст и налази средства, како ће доћи до спаса. Ако сравнимо с њим човјечански живот, спазићемо велику сличност између овог и оног. 1,'ви, који у њега ступају, гледају да достигну циљ, који ће утишати њихове жеље и њихова очекивања. Но сви не погађају такова средства, којим ће моћи сусрести буре и избјећи. Само мудрац мисли на промјену судбе и има циљ пред очима. Он се не вара, јер живот дуже вре мена мирно тече. Чудне промјене не показују се у њему. Ведро небо подпомаже наша подузећа, послове нашег позива, одмарања, која су нам потребна. Без бојажљиве бриге ми уживамо дароће, које нам даје рука провиђења. Један дан личи другоме. Али се катшто помути и небо наше среће и пријети се нашем миру и једно лпкој тишини, тешке непогоде пењу се над нашим главама, бура почиње бјеснити и у опасности смо, да не пропанемо. То су жалосни догађаји, које човјек не може ни поред све мудрости отклонити, који поколебавају његов мир и јаки утјецај имају на цијели живот. Често је узаман, што ми рано устајемо а по том дуго сједимо и свој хљеб о

бригом једемо. Често нам пропада онај труд' што смо га у то утрошили, да стечемо себи сигурно издржавање, и да за старост сачувамо потребне ствари. 1'ат, пожар или слична судба за трен ока осујећују наше напоре и прождиру њихов труд. Или мислиш ли озидати своју срећу на тимору, ако си вјештином духа и способношћу успјео, да се докопаш достојанства, и да се удостојиш милости људске? Али и зависти може поћи за руком, да те сруши, облагивање ради о твојој глави, добро те познају, ругају ти се и напуштају те. Ипак, и ако избјегнеш том гребену, још се не можеш сматрати спасеним, јер се дуготрајна тешка болест примиче, и угрожава твоме животу, или ти смрт уграби мужа, дјецу, родитеље, искреног пријатеља, коме си се са свим повјерио, и на кога си ослањао твоје цијело уздање ; ти осјећаш, да никога нема, који би био кадар, да надокнади такав губитак, и мораш признати, да, и ако је твој живот много година трајао слично типшни мора, ипак га је бура поколебала. Бура, која нас баца у бригу, није само споља, већ се она често пута подиже и у нашем срцу, и прима на се страшан облик; ја мислим жестоке похоте и душевнн покрети, који покрећу душу из њена мира, и који показујујаку моћ над цијелим човјеком. Да је и бољи човјек способан за такове страсти, зар би ико могао сумњатп у то, јер се оне управљају исто тако на узвишено и племенито, као и на просто и рђаво? И Исус се у духу разјарио, кад се приближио гробу свога пријатеља Лазара, оплакивао Јеруеалим, изрицао у строгим ријечима своју срџбу због претварања Фарисеја- Но и ако ее могу неплемените етрасти јаким противљењем угушити, ипак живот остаје вазда такав живот, кога бура покреће. Па одкуд то ? II. Јер, као што су ташина и буре добротворне по море тако и по човјечански живот. Кад би море увијек хујало и бјеснило, те се не би нигда умирило, тад би нестало свих створења, која у њему живе, и човјек би у њему гледао несавладиву преграду између себе и своје удаљене браће. Непрестаним би се мировањем напротив море овужило и поетало неспособно за животиње, непроходно за људе и би било опасно по цпјелу оближњу и далеку околину. Оно мора