Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 413

вао на земљи и у дугом је току времена слао своје неизрециве благослове на јадни и притијешњени човјечији род. Све снаге таме, све снаге празновјерја, сва ненавидеља невјерја, и сва пустошења дивље страсти, сва харања празних времена' немогоше да уздрмају то царство и да помуте свијетли сјај јеванђеља. У свима непогодама оно је све дубље и дубље захватало корјена у људским срцима. Господ је све обилније и благодатније развијао своје величанство пред евн^етом и обистинио своје више норијекло, не само снагом Божијом, с којом је Он радио, већ и божанским дјелом, које је извршио. Сада би вољели да се кољена пресавију пред крстом искупљења, и да сви језици признаду, да је Исус Христос Господ у славу Бога оца. Нама је, благочестиви хришћани, потребно да испитамо узроке равнодушности и хладноће, коју дан дани тако много хришћана показује према своме Господу и учитељу. Ово ће бити поучно и као знак опомене не само за оне, који су слаби у вјери, већ и за такове, који мисле. да су чврсти у истини, коју је Христос основао. Он, пред којим се савија наш род као пред својим избавитељем и спаситељем, коме је отац надјенуо име, које је изнад свих имена. Он нек нам допушти, да погледамо на Бзегово величанство и нек благослови овај час. И [И( егтк (кид^тглгтко 1шдниоко, егдд помашд ЖИДОК( Ш Ц&ДЛИ/ИА 1 !(р !еКТ» И .ККИТШКЋ, ДД КОПрОГАТТ, его . . (И-л кт» Виддкор^ кмшл шкг шиг пол-к 1ордлид, ид^ж! к-к Хшлин-к КрктА ((Јов. 1, 19—28.). Висока озбиљност, с којом је Јован изишао из своје самоће, неустрашена искреност, с којим је он корио покварене обичаје и начела својих савременика, смјело мишљење, с којим је кажњавао тиранске злочине и пророчки дух, с којим је навјешћивао грозну несрећу а уједно и прави спас, све је то и најлакоумнијег довело да размишљава и да пажњу обрати на човјека, којег је цио живот нешто необично и изванредно показивао — због тога фарисеји, који имађаху узрока, да се боје озбиљног и искреног свједока истине, послаше к љему посланике, да дознаду, какво је његово одређење и достојанство. С каквом смјерношћу и искреношћу говори Јован о себи и о својем одношају према Спаситељу. (Ј каквим он самоодрицањем показује на онога,

за кога вели, да му није достојан одријешити ремење с обуће. С каквом светом радошћу гледа, слично иобожном (Јимеуну, на дан искупљења, који му се приближује, и на ћ>ожијег посланика, који је наоружан снагом, гдје ступа међу грјешни народ! Ах, они Га не познају, не схваћају велику циљ његов посланства, не знају, да Он ослобођава од гријеха и даје вјечну срећу. Па чак ц онда, кад је већ одавно засвједочио свој божански живот, кад је чинио знакове и чуда, и силније и дирљивије говорио од гсњижевника. кад је с дс брочинством обиљежио сваки корак свога живота, и тада Га не познаваху и викаху у проклетој зашљепљености : Распии Га ! Распни Га! Од куд то, да и дан дањи много хришћана Господа не познаје ? Као у одговор на то питање, посвегићсмо овај час молитве. Многи Хришћани не познају Господа, I. Јер нијесу к њему долазили ; II. јер живе само за земаљско; Ш. јер не појимају Његово Божанство ; IV. јер неће да познају свој гријех; V. јер Му нијесу подражавали. I. Ако испитујемо', од куд то дође, да тако многи неиознају особу и достојанство Христово, наскоро ћсмо наћи, да их њихово образовање и њин пријашњи кућњи живот није Христу приводио. Мора ли у нама Христово обличје бити и наш цио живот испуњавати и управљати, Он се мора с нама родити. Побожно хришђанско мајчино мишљење ваља да дијете одњегује у пристојности и посјеНању на Господа и да примчиво срце испуни с искреном љубављу према Ономе, који је нас љубио до смрти. Прије но евијет дође и хоће да посије коров у безазлено срце, небеско сјеме мора се укорјенити и сав простор запремити. Са светим животом, с Богу посвећеним живлзењем, с чудним дјелима Гос подњим, млади се Хришћанин мора рано упознатп и познавати Га и љубити као свјетило свијета. Тако ће му се душа нахранити духом Божијим тако добивају све мисли и оејећаји и жеље виши правац; тако он учи, како ће Бога наћи и помолити ее к Њему и тада никаква непогода времена није кадра да сасвим угуши небеску ватру