Bosansko-Hercegovački Istočnik

Са- 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 421

л>иво силази на св. пријестоле у олтарима цркава својих. 0, кад би се тада ко год нашао чиста срца, који у свему угађа Богу, па да завири у цркву и види у њој све саме силе небесне — анђеле, ђе се Богу моле за људе, који су заборавили цркву своју и за њу немаре, да се на њих смилује, па да им опрости грјехове тешке! А шта би тада видио покрај оних људи, који нијесу дошли у цркву, да се Богу моле са анђелима, хранитељима својим? 0, страхота ме хвата, и кад помислим, с ким се тада друже жалосни, таки Хришћани и Хришћанске ! Страх и ужас хватају ме, кад помислим на ријечи једног праведника, који овако вели: „Пошто анђели хранитељи оставе људе и оду у цркву да предусретну Бога у олтару, одмах пза њих дођу к људима зли духови — нечастиви ђаволи, којима Бог доиусти власг, да тада са таким људима могу чинити шта год хоће!" — О, тешко свакоме томе, ко дође под власт ђаволску, јер га ћаволи, по својој нчвици, наводе на гријех, а од грпјеха долазе разне болести па за њима смрт, не само тјелесна но и душевна. Ето видите ли, браћо, колико Богу гријешите и зла себи и своме добру чините, кад у цркву не долазите. Него долазите у цркву, ц у њој се Богу молите заједно са анђелима, па вас они неће никад остављати ни ђаволи над вама власти имати, но ће ^ог и анђели вазда са вама бити и рука Господња биће на вама, па ако кад и прођете посред сјена смртнога, не бојте се зла, јер је Господ с вама, жезао Шегов и палица Његова тјешиће вас 1 ). Одбаците од себе неваљале навике: свађу, освету, крађу, лаж и клевету, бијење и све, што вас на гријех наводи, а жпвите вазда с вјером у Исуса Христа, а тада ће Христос живјети у ваиа, као у апостолу Павлу. Ја више не живим — говори апостол Павао — но жиии у мени Христос; а што живим по тијелу, живим вјером у Сина Божијега" 2 ). Као што је човјек без дисања мртав, такоје мртав сваки, који не вјерује Христа, и он нпје његов . „Ако ко духа Христова нема, он није његов" 3 ). „А онијем, који вје1) Псл. 22. ») Галат. II., 20. ») Рнм. УШ, 9.

рују, све иде на добро" 4 ). Вјерујући у Исуса Христа, који нас је све привео к Богу, да будемо права чеда божја, слушајте и испуњавајте закон божји и Јеванђеље, које говори духом божјим, па ћете тада бити синови божји 6 ); јер вас је Христос избавио својом божанственом крвљу и усинио своме оцу небесноме. Исус је Христос прави и истинити Бог наш, а по Христу се ви зовете Хришћани. Па за то живите онако, како би достојно могли носити на себи име Христово. Немојте никад за^боравити да ћете сви на страшном суду изићи пред Господа Исуса Христа, ђе ћете морати давати одговора за своја дјела и помисли, што сте учинили и помишљали, док сте живи били на земљи. То памтите па не ћете гријешити, кад знате, да ћете за добра дјела примити живот вјечни, а за зла и Богу мрска дјела — муке вјечне. Љубите један другога као што Христос љубп вас и заповиједа, да љубав буде међу вама 6 ), јер ништа нема боље ни љепшз, но кад браћа живе у љубави и слози 7 ); а ви сте сви пзмеђу себе браћа, јер сте синови једнога Оца Бога. А ђе је љубав и слога, тамо је и Бог, а ђе је Бог, ту су и анђели, хранитељи наши, који нас ода зла одвраћају а на добро упућују; дакле, ђе је слога и љубав, тамо је благослов божји, тамо је срећа, напредак и благостање. Помишљајте вазда на то, да неслога и раздор воде у несрећу и пропаст породице, друштва и читаве народе. Немојте заборавити да је народ српски због неслоге и раздора- био изгубио слободу и пао у петвјековно ропство „од онога дана чемернога, кад је српско пропануло царство, на Косову пољу јадовиту". — 0, колико ли су наши прађедови, ђедеви, очеви и браћа пролили своје крви и оставили драгоцијених жртава на бојним пољима у непрекидној борби с непријатељем својим и часног крста, а све за изгубљену неслогом и издајством слободу своју! За то данас, кад стојите у слободи жељеној, под моћном заштитом наЈмилостивијега цара и краља нашега Франца Јосифа I., будите опасани и братском слогпм и љубављу. 4 ) Томо, 29. 5) Рим. V., 1. «; Јован XV., 12, ') IIол, 33.