Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 429

Стан господина војводе Маше Врбице. далеко је од сриско-православне нокограђене цркве 10—15 минута на колима. Око четири сахата вратило се Шег Високопреосвештенство са велеможним господином бароном Лазаринијем у једним колима опдје у Башалуку, доклен их је допратио н сам госп. војдода Машо Врбица заједно са осталим својим гостима. У сриједу спремало се на пут за Сарајево преко Јајца. Впсокопреосвештено1^а господина митрополита пратио је до Карановца велеможни госп. окружни предстојник барон Лазарини, поглавити госп. котарски предстојник Форкапић и много српско-православних грађана са свештеаством овдашњег протопрезвнтерата. Ту се опростише велеможни госп. барон Лазарини окружни предстојник и госп. Форкапић котарски предстојник са сЈ»ег. Високопреосвештенством, а предсједник српско-православне црквено-школске општине госп. Ристо Боконић ступи пред господина митрополита и захвали му се испред сроско-православног грађанства, што му је дао прилику, да га је примио и имао у својој средини тако високог госта. „Боже дај •— рече госп. предсједник -— да још дуго и дуго поживи ЕБег. Високопреосвештенство и да га опет још више пута будемо видјели овдје у нашој Крајини л>у г гој!" Ту се је 1Бег. Високопреосвештенство захвалило преосједвику госп. Ристи Боконићу на врло лијепом дочеку, који му је учинила српско-правосл. црквено-школска општина и српско-православни народ. Пратиоца је било 10—15 кола, а са сваким пратиоцем поздравио се Високопреосвештени госп. митрополит ту на Карановцу при овом растанку.

Овдје госп. митрополит сједпе са г. протом Видом Ковачевнћем у једпа кола, а други свештеннци свака у своја, те га допрате до Крупе, некад бившег стародревног манастира. Ту га је дочекао свештеник Станко Врашешевић, парох крупско-рекавички са врло лнјепим говором у цркви, гдје је био и одбор црквене општине. За тијем је ЈБег. Високопр°оскештепство прегледало цркву и остале стародревне знакове око цркве, као и неке стародревне плоче. Послије тога, кад је то све прегледао, господин митрополит сјео је на једну столицу код цркве у ладу. Народ ондашњи, који је дочекао гоеподина митрополита, жељно је очекикао и радо слушао шегове рпјечи. Кад се Високопреосвештени господин век одморио. сишао је од цркве до главног друма са свештенством и народом, те је прегледао и новоиаправ.вену ћуприју на Врбасу, која веже Крупу са Крминама. Пошто је то све прегледао, поздравно се са свештенством, које га је допратило до Крупе, уз саучешће многобројног народа крупског. ТБегово !'шсокопреосвештонсгво сједе у кола се Високопречасним протом госп. Впдом Ковачевићем. У друга кола сјео је Високопреподобни отац игуман Гаврило Стојнић, протођакон Ристо Бошковнћ и Јован Новаковић, парох. У Бочцу се ручало, а Внсокопреосвештени господин је мислио, да госп. прота, отац пгуман и свештеник Новаковпћ даље од Бочца не ће, али кад је видио, да га не ће још оставнти, наговарао их је, да се врате. Освједочивнш се ГБегово Високопреосвештенство, да се вратити не ће, рече нм: ,,Хвала вам, дјецо, на вашем труду, којим се трудите око мене!"