Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 4 35

и носа! — Само не можемо пропустити, а да не речемо двцје-три ријечи у ногледу ријечи из Јаковљеве посланице, које је писац, погрјешно навео за тему своје критике. Он, на име, дитира овако : „ашче јеи-јеи, ашче ни-ни". Види се намах да ни завирио није у граматику славенскога језика\ нити запамтло ријечи из текста, и ако нас увјерава, да се „придржава ријечи св. апостола Јакова", говорећи „у хатар истпне!" Него друкчије стоји написано у елавенскому тексту посланице Јаксвљеве. У тексту на име, не стоји ; „ашче", но: „јеже" (еже), које се преводи са: „што". То је односна замјеница за сред. род, а узели су је превађачи црквених књига из грчког књижевног језика (И жј , 'ГД' жј , ежр — б$, Тј, б) и додали славенскому, као девети ред ријечи. Није написано у тексту ни: „јеи", но : „јеј" (еи), који се преводи са: „јест;„ јерјету, драги мој кале, нже са слитном , о којој ти до сад нијеси имао појма; па знадп, барем, по сад, да се иже са „слитном" (и) изговара као „ј ;" слово пак „е" и „и", изговара се заједно: „јеј", а не: „јеи". „Слитна" је оно изнад слова-гласа иже (н), што је, као м.чли полукруг, изврнута горе, а доле испупчена. Без „слитне" иже (и) изговара се као: „и". Колико се нас тпче, ми би теби, „Л. Ц." 5 савјетовали, да се, за сада, докле си још млад и неук, прођеш сваког писања у ја'вности у опште па и ако ти можеш наћи за готов грош каквог писарчиЛа из кот. уреда, који ти зна систематски и логички поређати твоје мисли, тако фино, да од твог „једног ништа" направи својих „триста ништа!" Јер оном, ко данас хоће да пише, ваља имати доста и теорије и праксе, н знања и дара,; а ти од свега тога, жали Боже, ништа још неигаш. А овакве ствари, од којих нема корасти, а кваре углед листа, не бн требало, по нашему скром

ному мишљењу, ни пуштати у „Источник", да се бад^ава не троши и новац, и труд, и вријеме. С тога, драги „Л. Ц.", узми књига па чнтај а што прочиташ и разумиј и тако учи „ дондјжј гк-бтн и.шшн". — Сусрете ли те у вршењу службе твоје, или ти и прије тога на ум пане, некакав случај. ђе не би знао поступити како ваља, онда можеш и писати у „Источник" и питати за упуство, нашто ћеш добити одговор од браће у Христу, која више знају из науке и праксе црквене. Писање у јавност покретом или славољубља или узроком каквих слианих побуда, не може се похвалити ни онда, кад је меден језик и глатко иеро , а некмо ди кад неко пише без ци јељи, без знања и умијења, а са рђавом намјером, да другога наружи. Преподобни Партеније ЂедовиЛ , ког похваљујеш и ти, познат је са свога примјерна живота, какав се тражи од човјека, који на се прими калуђерске објете; те и као такав и као народни добротвор заслужио је у течају дугогодишње свештене службе, да му се име, с највећим признањем и захвалношћу, и послије његове смрти за дуго у народу спомиње. За то ко би и хтио, занесен таласима мрачне завистп, затајити добро име његов о, не може. Ни „вјера није свију" вели блажени Павао (II., Сол. III., 2.), те ни добра дјела Партенијева не похваљују сви једнако, због зависти и таштине љуцке. Толико на критику твоју, оштампану у „Б.-Х. Источнику", у свесци VII. и УШ. на страни 295—96. о. г У осталом буди здрав у Господу, преподобнп оче, и моли се за нас грјешнике, да се удостојимо свега, штојебоље и што се спасења тиче. (Јевр. VI., 9.).

Разно. Имендан Њез. ц. и кр. апост. Велнчанство уз аепстеицију тринајест свештених лица вишег царице и краљице Јелис.авеше , прослављен је 7. и нижег чина. Благодарењу су присуствовала новембра т. г. у новој срп.-правосл. сарајевској многа г. г. грађанске и војне власти на челу цркви свечаним благодареАем, које је извољело са пресвпјетлим бароном Бенком. На кору је обавити Нзегово Високопреосвеш I енство АЕ и [ складно и умплно одговарало импровизирано митрополит Дабро-боеански Госнодин Николај | мушко пјевачко пруштво, под хороводством учи-