Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 405

падни писац (славни паришки архијепископ Рећ - 1 с!е Магка), што су она 35 апостолска правила одре^ивала нешто, што се није слагало са рпмскијем обичајима, п што по томе, није иријало римскијем ушима 1 ), С тога, што алостолска правила приказују вијерну слику најстаријега црквенога живота, и сву величину релиђнјозпога одушевљења, она су постављена у темељ свега доцнијега законодавства цр _ квенога. Како сабори тако и св. оци' подједнако, нстичу њихов апостолски ка* рактер и авторитет 2 ), Б) Аиостолскв установе. Апостолско правило 85., као и још нека правила саборска и ск. отаца 3 ), ређају књиге старог и новог завјета. А 85. правило апостол спомиње и устапове , које је, као што каже издао Климснш у 8 књига за спискоие. Апостолске установе јављају се, први пут, у првој половици IV. вијека, п неки се црквени писци од тога доба позивају на њпх у својим списима, назнвајући их аиосшолскијсм установама (н. пр. Еппфаније). Прави писац апостолскијех установа ннје позиат, а мисли се, да им је отаџбина Сирија , по томе, што се у њима налазе многе сирске ријечи (н пр. ксантак Ј ) Н. пр. прав. 5, 6, 34, 37. 50, 51, 69, 70, 81, и т. д 2 ) Види 1. вас. 2 и 15.; И. вас. 6.; Ш. вас. 8.; VI. вас. 40.; ант. 3, 9, "21, 23 : гангр- 21.; корт. 60.; Вас вел. 3 н 12. 3 ) Сравпи 60 лаод. 60.; Карт. 24.; и друга паралелна правила.

—- април; дистрос — марат и т. д.); што су по језику оличне посланицама светог Игњатија Богоносца; што се налазе најчешће у сирскијем и осталијем источнијем зборницима; што се у њима спомиње и молитва за Еводија , епископа од Антиохије и т. д. Установе износе нам пред очи црквену праксу првијех вијекова, и говоре о вјери и моралу, о ближњему, о јерархији и суду црквеноме, а на по се: 1. о мирјанима — свјетовњацима; 2. о епископима, пресвитерима и ^аконима; 3. о удовицама: 4. о сиротама; 5. о мученицима; 6. о расхолу; 7. о начину црквеног живота и обредима". о духовнијем даровима и канонима 4 ). У течају времена стадоше се у њих увлачити многе јеретичке мисли, те с тога им је и углед намах почео падати. А године 496. прогласио их је папа Геласи]е на сабору у Риму за апокрифне. За тијем, године 692., трулски сабор својим другијем правилом, нашавши тако^е нешто, што би служило цркви на гитету, оду&ео им је каноничку вриједност. И од тада се, установе, употребљују само у појединијем дијеловима. Из књиге осме извађено је 36 правила, која су пренесена у Ермчији књизи, ђе се палазе, већијем дијелом, под именом апостола Павла. (Наставиће се.) 4 ) Практичное руковод. од Нечајева, 2. ивдање, § 11.

Црква и школа. Историјско предавање европејскијех идеја у питању одјелења школе од цркве. Од Јована Шарића, пароха церањског у Далмацији.

(Наставак*).

Када се та два свјетска питања сукобшие међу собом, тада ирво десетогодишње доба нашега стољећа по мишљељу Шлосера постаде

„театром педагогичкијех бура и чезнућа". Када се у њемачкој историји литературе налази »5(игт- ииЛ Пгап^регГоЗ• , то такви период у

*) Види 7. и 8. св. за јули и август од ове год., стр. 269—272.