Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 460

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

бити— ]ер је један извор нашегаразума—један извор природе и њенијех закона, један и истп извор науке и напретка — тај велики нзвор наше среће и нашег снасења — Бог. Ко вас друкчије буде учио, невјерујте му — знајте да је анђео посланик — ђаволски ! А ви браћо и сестре драге у Господу! Отварајте врата домовавашијех, ужижите кандило пред иконама вашијем, налите тамјан и свијећу, склапајте руке ваше јутром и вечером, са три прста часног крста знамење правите, и молите се Богу створител,у да вас сачува од напаста и искушења. Ви матере отварајте врата ллгбавн, цркве домаће ваше — а у њој нека успјева нека наиредује подмлатка вашега л>епота, узданице наше православне и српство, јер ако ви ослабите,

бити сијачи и помагачи чувања вјере нам православне, а уа њу љубави, племенитости и поштења, — онда смо вјерујте пропали и питаће се наши потомци гђе смо ? и чији смо? А ви мила браћо и сатрудбеници наши, ви које је сам Бог поставио да водите да чувате стражу града цркве нам матере православне српске — ви општинари и грађани, браћо наша, оставите распру, оставите зађевице, оставите маленкост, а загрлимо се сви заједно овђе пред лицем мајке нам миле, да утаремо сузе њене које због нас и неологе наше прољева — па тако загрљени сложни и једномншљени запојмо пјесму снаге и моћи наше : „С Н алш Бог (МзУ .И^ИТЕ АЗИЦИ и покдрдиткА АКО I НД .ИН Бог-ћ". Ллшнћ !

Поука на нрвн дан Рождества Христова, (За што нема потпунога мира у животу ХришЂана?)

Сллкл ко кмшниук Еог8 и на 31/или * лжр-к, ко чмок^ц^г еллгоколжТ: ! Овом светом пјесмом, као што је познато, поздравили су нашу биједну и грјешну земљу св. анђели у првим тренутцима Рождества Христова.: овом светом пјесмом навијестише свијету о једном од најславнијих дјела Божјих, о доласку на земљу Спаситеља свијета; у овој пјесми, међу осталим, навијестише они и мир за земљу. Па шта је, браћо, је лисес доласком Христовим на земљу утврдио мир на земљи? Дошавши на земљу, Господ наш Исус Христос даровао је људима благодатни мир. Мир вам осшављам, мир свој дајем вам , — говорио је својим посљедоватељима Сам Спаситељ свијета пред Својим крстним страдањима и пред Своју смртзарадгријехова рода човјечијега. Истина да се и међу хришћанима водише прије и сад се кад и кад воде жестоки и крвави ратови и бојеви, биваху прије и сад бивају разне несугласице и неслоге међу хришћанским друштвима, општинама и породицима, заподјеваху се и замећу се зла и непријатељства шта више међу сродницима и пријатељима: но све је то било и јесте отуда,

што је било и сад је много хришћана само по имену, а не на самом дјезу. Кад би сви. који исповиједају хришћанску вјеру, потпуно били проникнути учењем Христовим, кад би сви поступали по закону јеванђелском, то би тада имали узајамну љубав, мир и слогу, живили би као дјеца једнога Оца небеснога. Друкчије и не може бити, јер хришћанство без престаика проповиједа и ирепоручује свима и свакоме узајамну љубав, узајамно поштовање један према другом, братско трпљење и сношење један другога и, шта више, добротворство увредитељима и љубав према непријатељима, Дакле, браћо, ако ми будемо истинитим хришћанима, ако ми одпочнемо живити и поступати у свему и свачем по закону Христовом, то ће се тада без сумње утврдити мир у нашем друштвеном и породичном животу, и ми ћемо видјети блага у све дане живота својега. Амин! У Шашинци , 1894. По руском : Григорије А. Николић, свештеник.