Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 470

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

Најособитије захваљујући врло ученом господину на цијењеном „Одговору", на мој горе поменути чланак, овим уједно најуљудније умољавам уваженог српског археолога, да ми у гријех не упише, што његово цијењено писмо, упућено мојој маленкости, путем овог листа јавности предајем, а то чинпм једино због драгоцјене вриједности и научне садржине тога врло цијењеног писма. Овом приликом напомињем, да сам према жељи врло уваженог г. Вида витез ВулетићаВукасовића, покушао прибавити тачан описак с

Д 0 1 Трбобоља (настуа). На многим мјеетима куд год човјек путује, може да се чује жалење слабуњавих — болесних особа да их „трбух боли", те да су све радили што им је гдје казивано, и, веле, хасне нема. У Босни, народ сеоски зове то: да је „струнит желудац", и тако нађу какову бабу илн старца, бабе ираве жел^удац слабуњавој особи у трбуху — својим трљањем; — а старцеви у лијевоој руци, те тако рука отече а жиле набујају, — али ниједно ни друго ништа не користи болесннку, свеједно као што му не користе ни записи којекаквих варалица, којих имаде још тмина Божија у пашој домовини. Код дјевојака зову трбобољу „наступом 11 , н кад наступ на дјевојку дође, тако ју је страшно г.ледати како се премеће. Од дјетињства мојега пак до 33. године, ја сам непрестано патио од речене болести, док сам био по школама, доктори су ми препоручивали да се чувам од тегаких јела; — што сам и чинио, али слабост није попушћала. Када сам свештеником постао 1883. трбобоља и грозница, дотјерале еу ме до најгорег стања. тако да сам са великом муком и напором могао да одстојим док једно дијете крстим или други обред свршим. У селу Јунузовцима (Бос. Градишки котар) около ријеке Матуре расте трава „пелин". Један сељак прпчао ми је како он импде једног вола, који радо пасе „пелин а и вели да је исти во у орању и у сваком послу најјачи Читао сам на једном мјесту : ако кога боли трбух, узми парченце „комфора" колико шенично зрно те прогутај ; затим залиј одмах водом пре

печата од манастира Миљешева, као и фотографијске снимке са штаке и сандука св. Саве у цркв п св. Тројице у Плевљима, те добијем ли исте отиске, хоћу их одмах доставили моме најособнијем штоватељу, коме нека је у напријед слава и хвала за уложени знатни труд за доказити на темељу аутентичних списа, да је св. (Јава Немањић, покрај часног назива „српског Архијепископа и просвјетптеља", добио још и назив српског „Патријарха". ман. св. Тројице, у Тавни, 16. нов. 1897. Васа М. Ћуковић, учитељ.

II С. куваном један филџан т. ј. када се малко олади и ово сам чинио, али опет слаба помоћ. Бао ђак и као свештеник путујући видио сам гдте Крањци и ТалиЈани при себи имаду „камфора" те чесго гризу помало и веле да је то здраво. Ја у 33. год. мога живота, а у 11. год. мога свешт. рада а у непрестаној слабости у стомаку и у цријевима; — дођем на ту мисас те куппм: 3. оке ракије треаеке; узберем једну малу ЈЧЈковет тгелина, који се осуши не на сунцу, него у соби, затим метнем осушеми телин у ракију, затим узмем, за 10 новч. камфора те га са ножем исшружем, и саспем у рокиЈу с пелином. За један ред гсамфор се истопи у ракији, а пелин пусти своју горчину, — те. с.ам ову смјесу из јушра ио 1. малу чашицу иио, и т > цијелу зиму. Од то доба до данас у стомаку, као п цијелој унутрашњости неосјеЛам никакове слабости, ниши т.рбобоље, те чрез овога дошао сам до најболега здравља. Од то доба ево има четири године „исту смјееу" држим у мојој кући не ради себе, него ради мојих парохијана. који ми често долазе и сваки мп захваљује што сам му послао исту„см есу" Зато сам за полезно нашао да ово путем јавности објавим, да се б^леспе и слабуњаве особе у стомаку помогну, као што сам и сам био иомогн^ т. Ко неможе да добије нрепеке, нека узме чисте гаљивовице (а нипогато шпиритуса). Када се флаша у неколико пспразни. може се опет са истом да долије. Село Томина (Санскимост) јула мјесеца 1897. С. Шпирић, парох.