Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 445

људи оног времена, најпотребније из закона црквенијех и свјетовнијех. У XIV. вијеку преведен је овај зборник на српскословенски језик 1 ). Синтагма или прћвнлник Матије Властала послужио је за основ трима српскијем књигама, сличног садржаја, од којијех је једна написана 1390. године а налази се у манастиру Ходошу у Банату; друга је написана у св. Гори 1541. а налази се у манастиру Шишатовцу; трећн — 1700. и/ налази се у манастиру Раковцу и Сријему 2 ). Ну смисао црквенијех правила не бијаше свакоме јасан. С тога се појавише: тумачења, разјаитења или коментари иравила. Међу тумачењима нли коментарима најпрва мјеста заузимаху: 1. Разјашњења или схолије Алексија Аристена , номофилакса (т. ј. чувара закона) велике цркве у Цариграду за владања цара Мануила Комнена (1143.—1171.). Своје схолије (т. з. синопсис, преглед, извод, скраћен текст) правила написао је Аристен 1160. гогџше. 2, Комепшар Јована Зонара 3 ). Зонара је први одступио од реда сабора, који се налази у 2. правилу VI. вас. сабора, на име, ставио је на прво мјесто правила васељенскијех, за тијем помјеснијех сабора и св. отаца. А при тумачењу држао се, Зонара, буквалног смиста 4 ).

х ) Види примјере књижевности и језика сгарог и српско словенског од Ст. Новакови^а Биоград. — Стр. 239.

2 ) Бг. Ј08, ХШскт. (1аб Ећбгесћ! <1ег опеп^аИзсћеп Елгсће.

3 ) Зонара је био с почетка начелник дворске страже и тајни савјетник Алексија П. Комиена. Послије се закалуђерио и отишао у св. Гору,

4 ) Његова су тумачења преведена и на латински језик и штампана први пут у Паризу 1558 , а /»руги пут у Милану 1618. Енглески свештеник, познији еиископ асавски, Виљем Беверогије (ј-1708.), поправио је тај латин. иријевод и приредио 1672. ново издаље под именом „8упсИсоп", у коме је превео. осим латинског, још и грчки оригинални текст.

3. Коменшар Теодора Ђалсамона. Теодор Валсамон био је најзнатнији канониста у цијелој источној цркви. За владе Исака Ан1>ела постао је александријским патријархом. Антиохија је тада била у рукама латинскијех крстоносаца, и с тога је, Валсамон, становао у Цариграду; али је отуда, по могућности, вршио и онамо свој посао и дужност патријаршеску. ИзмеЈју многобројнијех каноничнијех списа његовијех, најзнатнији му је Коменшар на саборска правила и правила св. отаца. Овај Коментар он је написао у Цариграду док је био као номофилакс и хартофилакс (чувар аката) велике цркве у Цариграду, а по заповијести владаоца Мануила I. Комнена и патријарха цариградског, Михајила Анхијала. Написао га је на основу Фотијеве синшагме , и ради тога, да изглади неке несугласице изме^у грађан. и црквен. закона. Из његовијех списа види се, ^да је располагао са огромнијем правничкијем знањем. Учествујући дуго времена у правнијем црквенијем пословима патријаршеске цркве у Цариграду, сазнао је и утврдио добро и црквену праксу и црквене законе, синодалне саборе и патријаршеска ријешења. Због тога је био далеко по свијету чувен, те за многе каноничке и законске ствари питан за савјест. У доцнијим се внјековима такође јав„1>ају тумачења црквенијех правила, како код самијех Грка, тако и код другијех народа. У Грчкој се цркви находе тумачења Зонарина, Валсамонова, Аристенова и другијех, по имену, непознатијех тумача у Пидалиону. Руси имају тумачења правила у књизи Лравилу; у Крмчији књизи од