Branič

БРП.Т 1

Б Р А Н И Ч.

7

зак. др. Деренчин тако исто каже: -§. 302. неима дакле практична знаменпвања у аустр. нраву, тер нпје ну ренродукција теорпје, која је господ >ва га у врјеме коднФикацпје грађанскога закона. -1 ). Ето дакле шта значи тај нараграФ: он је остатак старије теорије. који нема нпкаквога значења нн деј ства. А што важи о оригиналу, то нвравно да важи и о његовом верном прево у или коштји, а то је о нашем § у 191. Према томе он је дакле сувишан и могао би се без икакве штете избрисати из законпка. А зашто је то таки? Кад се каже да један законски проппс немл смиела ни значења, онда је то свакојако велика гамерка законодавцу и њу ваља доказати , навестн основане разлоге, јер се ту не може веровати само на реч ни Унгеру нп Експеоу ни Деренчину ни ма коме другоме иначе бог зна како знаменитом правнику. Изреке њихове, шго смо их навели, само тек кажу да тај нзвесаи §. нема значења и т. д. Али у њима нема још никаквих доказа за то тврђење. Ти докази свакојако дакле ваља да се потраже и да се паведу. У самнм законицнма они се не могу наћи, јер она општа Фраза како се више стварн „сматрају као једно цело" ту нам ништа не помаже, из ње се ништа ге може извес/н о тоие, дали збил а тај цео појам збирних ствари има некога смисла и значења у правним односима или га нема. Ту * ! ам дакле ништа друго пе остаје, пего да се обратимо чеорији, те у њој да потражимо обавештења о природи и ирактичком правном значењу тих збирних ствари; то морамо учинити тим пре, што су у томе погледу како аустријски тако и наш законик теорији о тавилг сасвим слободно и отворено поље. Старија је теорија о томе имала своје извесно мишљење и схватање, које је данас већ сасвим застарело и одбачено, а то је оно н егда шње разликовање у ппјуегвјјаа јипа и пш уегзка а Ј'ас1л (дакле иравне и фактичке скупове ствари). Цела та иодела и све, што се о њг,ј у старијој теорији говорило, данас већ нема вшпе ннједнога пристаоца и она се само помиње као нека теоријска старина. Међутим др. Деренчин у своме коментару то друкчије претставља. Ое вели, како има (дакле и данас још) правника 2 ), који усвајају ту поменуту деобу у иту. јипв и ишуетв. ?ас{| те и једну и другу врсту сматрају кап јуристпчку целину, која ,,позто'V »г. 1)егепс1п, Титас к о1>сЈ аиН^ ^гаЛј. гакопп, II. стр 30. Наводећи лоимерце Гиртанера а р о н а.