Branič

124

Б Р А Н И Ч.

број 3.

године нагхисао је расправу Аириорнч философнја иш иозитивна наука. Затим 0 зпда с и вегитине (у Весн. Евр. 1878). Најзад последњи му је рад ове врете чувена расправа 0 задаИи етике (Весн. Евр. 188 1) г.) која је изашла 18о5 г. и у засебној книжици. Око четрдесетих година овога века, уплив немачког идеализма почео је да се оиажа приметно у Русији. Ту је било следбеника системе Шелингове и Хегелове. У иети мах појавио се и немачким реализам. и на тај начин повукао је за собом следбенике Фриза, Херберта и Бенеке. ГГа као год, што је бврба идеализма са реализмом у Германији, створила нову филозофску систему иомирљивосги, тако је исто било и у Русији. Кавелин у својим делима тежи да помири иделизам са реализмом. Он је дакле представник системе реалног идеализма. И ако су његови философски радова изазвзли темељне критике, ипак му и највећи противници признају: строгу доследност, таленат и сматрају га као дубоког мислаоца 1 ) ^ % * Кавелинов је живот испуњен бог„тим и изврсним научннм радом на пољу науке и литературе. Оп свуда оставља дубоке трагове плодовите продуктивности. У њему су се стицале ретке особине проФесора, Филосооа, научника, писца, ванредна карактера, и примерна оца и супруга. Кавелин беше до крајности самосталан и независан карактер. Као учитељ престолонаследника, могао је да заузме које од највиђенијих места у државној служби, па ипак није „правио себи каријеру"... умро је у рангу државног 2 ) саветника, коју је титулу добио пре 25 година. Тако веле Немци о Кавелину узносећи га као књижевника и поштена борца. Немци нису баш издашни с хвчлама према туђину, и по томе се може тек судити права величина К. Д. Кавелина ! II. П. Нпколи!.

ПРЕДЛОГ ШИНИСТРА ПРАВДЗ НАРОДНОЈ СКУПШТШШ за изменз и допуне у закону о правозаст/пницима 1 ). Скуп јавних правозаступника наших, који је држан крајем Августа месеца ове године у Београду, констатовао је једногласно потребу измене постојећег закона о правозаступницима: и управни од') Руескал М бгодт.. НоабрБ. 1835. 2 ) А1ц. 2еНипј* Кг. 286 од 1886. Ј ) Ово је предлог, о коле сио говорили у броју 1 нашега лиота. (етр, 46), Ур.