Branič

брнј 3.

Б Р А Н И Ч.

125

бор удружења правозастушшка саоиштио је написмено мииистру правде жељу скупа за неке за сад највужније измене у закон} 7 . Министар нравде, вршећи дисдиплинску власт над јагним правоз стулницима и приватним, који по изузетку могу послове правозаступничке да раде, стекао је и сам иску.ство, да су доиста потребне неке измене и допуне у закону о иаавозаступнпцима, нарочите у оним црав1:лима, што се односе на радњу оних лиц«, која нису јавни цраво.;аступници. По садањем закону правозаступник не може никакву радњу иа своје име имати, ни стојати код каквор друштва или приватних у слЈжби цод платом, нити може отправљати какво јавно звање, које би плату доносило, изузимајући звање хонорарнор проФесора права. 0 томе постоји наргђење у §-у 5-ом зак. о правозаступницнма. IIо било је случајева, да се јавна правозаступници један с другам или са приватним удружују, ц воде некн вид ортачке рад !Бе у правозаступничким пословима, па чак и Фирме о том објављују или отварају Филијале своје радње по разним местима округа и у овима постављају деловође радње, који нису јавни правозастунници. Овакав начин вођења правЈзаступничке радње, у колико је противан задатку иравозастунничкога реда, у толико може и да шкоди интересима људи. који траже озбиљну помоћ у правозаступника. С тога је министар нравде нашао за сходно, да код § 5-ог и 19-ог закона предложи доиуне, којима ће се своме на нут стати. У колико се овим иде на то, да се дужности правозаступника строго обележе и да се они ограниче чисто и једино на правозастуцнички р&д, у толико је с друге стране потребно, да се и њиховим правима, а с тиме уједно и правди, даду јача јемства. Досадања редакција §-а 6 ог закона о цравозаступницима оставља отворена врата свакојаким злоупотребама у овоме смотрењу. По томе §-у могле су да врше правозаступничке послове, под изговором да раде бадава, и такве личности, које немају на појма о праву и закону. ЈБуди, који су тражили помоћи од таквих личности, разуме се, били су оштећавани у своме праву и навлачепи на узалудне трошкове; судовима и другим властима задават је излишан и неумесан посао; а јавним правозаступницима, као стручним људпма за правне послове, којима је свака другс« радња забрањена, наношена је и материјална и морална штета: материјална у томе, штј се у њихове послове мешају неснособне личности; морална у томе. што се у маси народа, који не прави разлику између иравозаступни:;а и неправозасту пники, тако названих пискарача, ствара рђаво ув^рење о целом реду јавних цравозаступпика. Тако стање ствари не грпи се ни у једној уређеној земљи; па не требд ни код нас да се трпи. Руковођен том мишљу,