Branič

102

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 3.

најпосле ослобођен сваке одговорности за ово дело. Но нас се тиче само то, да ли су судови квалнФиковали ово дело добро или не. С тога ћемо, не упуштајући се у даљп развој и свршетак овог оптужеља, казати, само то, шта је било са ивалификацијом овог дела. Касацпонп Суд својим нримедбама од 31. Децембра 1886 Бр. 4208 упиштио је иресуду Апелационога Суда што јевашао, да ово дело ваља сматрати као крађу, а не као утају. Но Апелацпоип Суд остао је при свом мишљењу, да је ово утаја , па вратио дело Каеацпоном Суд с иротив-разлозима. Тако је ово дело изнесено општој седш^ци Касационога Суда. Оптта седница 16. Јануара ове године Бр. 208 није одобрпла да се ово дело сме кфалификовати као утаја , већ је исказала, да је то крађа. Као разлог, што Апелациони Суд сматра да је то утаја, навео је то, што су опе облигације заједао са сандуком биле у иритежању оптуженог Илије; а за појам крађе зна се да је пужно узимање из туђег притежена. Но Касациони Суд није усвојио овакво резоновање Апелационога Суда. Онје узео, да, ма да је сандук, као целнна, био у притежању Ил јином, оиет иоједине ствари у њему, на и оне облпгације, да нису бнле у његовом притежању, и по томе да овде ностоји крађа, јер су облигације узете из туђег иритежања. Ово гледпште Касацнонога Суда о квалиФикацији дела са свим је правнлно. Јер кад је Храстпна сандук затворила н кључ собом однела, онда су ствари у сандуку, па и облигацпје, остале у њеном иравном притежању; сандук је истина био у фактичном притежањ у Илијином; али ствари и облигације правно је и даље иритежавала тужителка. За то је савршеио на свом месту што је узето, да би требало да Илија одговара за кра(ју , а не за утају. Признајемо, да и у овом случају може да изгледа чудно н веправедно, што би Илија одговарао за утају , да је прикрио цео сандук; а да одговара за кра/ју, кадјеузеосамо облигације нз љега. Али при свем том ми смо напред већ навели разлоге за оправдање таквог гледишта, па за то би