Branič

13*

БРОЈ 5.

Б Р А Н И Ч.

187

Ачи ако судови доиста опако узимају ову ствар, као што се мени чиои, оида опи Гј еше; јер уираво штаје друго ајдук иред судским очима, ио „ одбегли нли одсуствујуКи криваи А о „одбеглим и одсуствујућим кривцима" иостоје јасии проииси у глави XXIII. иостуика судског за крпвична дела. У тим прописпма јасно је казано: шта ће се и како ће се радити грема оаим кривцима који су одбегли или који одсуствују. Па зар се п при проглашнвању кога за ајдука не би могло радити ио тим прописима? По тим законским ирописима, полицијска власт дужиа је само да иследи дело, које се појавило протизу одбеглог или одсуствујућег кривца: па, по важности тога дела, или да чека докле се кривац не пронађе (§. 308), или да тако ислеђено дело- иошље суду (§. 311). И суд, опет но важности дела, ради даље што треба: он је §.§-има 311. и 312-им овлашћен да за таквим кривцима наређује нисмене потере преко нолицијских власти и преко новииа, §-ом 313-им овлашћеп је да такве крпвце ставља под суд, н кад то учгтни, онда је по §. 314 дужан да их јавним позивом иреко новина позове да престану у одређеном року радп суђење те кривице њихове, а ако и по том не дођу, онда је ио §. 318. властан да их суди и осуди и без њиховог присуства, држећи се у томе „ оиштих иравила ислеђења и су^ења и - али мора таквоме кривцу „ иоставити ао знаничној дужкости браниоца и и пресуду му „ обзнанити у званичним новинама." Дакле што се по тим прописима не би радило и према онима „који се отргну нспод власти земаљске у намери да чине кажњива дела" ? Што полицпјске власти не би иследиле кривице њихове и по §. 311 кривичнога поступка, послале их суду и тражиле од суда, да он такве кривце но §. 243. кривич. законика прогласи за ајдуке? Па суд после да учини писмену потеру за оптуженима преко нолицијских власти и преко новина, да их јавно позове да дођу и да се бране, а ако не дођу, да им но званичној дужности одрели браниоца, па по том да дело п| есуди „по општим правилима ислеђења и суђења," и пресуду им обзнани у званичним новинама. У оваквом поступку не би било никакве незаконптости, а било би довољно јемства да прав не сарада. Па и опет да запитам: за што се не ради овако ? Истина да би, кад би се овако радило,-требало и више времена. и више рада и више доказа, те да се може неко