Branič

188

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 5.

прогласити за ајдука, но што све то треба данас, кад све то врши позиција. Али онда не би било зебње и страховања да може и невин грађанин овако олако нзгубитп живот свој; а то је много прече и важније, него досадашња брзина и краткоћн рада <ко тога. Најзад, ако се комз чшш, да је овај пут згодап или да се поменути прописн из кривичнога поступка не бн моглн ирименитн и прп проглашивању кога за ајдука, опда што се пе нздаје краћи и бржи поступа^ за та дела, али само са довољннм јемством да прав не страда? Влада би иа ово питање по свој прилицп одговприла ово : .,Ја сама ие могу за све да се сетим ; а ви ми то никад пе иотражисте; пикад ми не рекосте пн преко штампе пн преко скуиштине, да вас је страх од таквога погту^пања према ајдуцпма, и да у таквоме поступању видите незакопитост н .га осећате зебњу, да тим путем може страдати и поштен човек. А ја сам овакву ирактику затекла, па се и ја њоме служим ; јер то што нису о томе јаснији прониси у закону, меие не може и не сме задржатп да гледам скрштених руку, како се Јевђовићп, Деспићп, Ђурђићи и Солдатовићи башкаре ио 'в 0 ј земљи и нападају на мирпе и поштепе грађане и па њихову пмаовину; него се протпву њнх морам служити оним средствима, којима се служило и пре мепе, докле се то пе пзмени. А ви, ако вам је тешко, пли ако се бојите тих средстава, тражите да се она пзмене, иа ће се и изменити.' 1 И тај одговор скоро би био у свему уместап. Прекор би пао на нас саме, а нарочпто на штампу, на народне посланпке н на правнике. Иа онда гата чекамо више; на кога гледамо, те самн не тражимо да се поиравља опо што неваља? Нп једап честит и поштен снн ове земље нсће тикво стање, у коме бп се ширили разбојници н ара^ије и утамањивалн жнвот и имаовппу мирних грађава, а власти да стоје скрштених руку с тога, што немају јасннх и одређевих прописа у закону: како да постуиају према тим арамијама, —пего се хоће такво стање, којим би се могло и спгурно стати на пут тим арамијама и да тим опет никад не дође у опасност и живот невиних грађана. Крајње је дакле време, да наше законодавство установи што пре одредбу у овоме погледу, која би давала довољне гарантије. Млјапло Ковачеви!..