Branič

214

б р а н и ч.

број б.

траживања не постоје између једног и истог лаца, да би по §. 903. грађ. зак. пмало места пребијању дуга за дуг ; већ између два разна двца, трговачког ортакдука и извесног ортака. Тек ако се друштво огласи за веважеће, дужеици појелиеих ортака, са оепм што су имали да примају од друштва, сматраће се за повериоце поједипих ортака, што се тиче њихових делова и могу тражити, да се један дуг од другог одбије Дужници друштва ретко ће имати иетереса да се позпвају на не постојање друштва, јер то их неае ослободпти од обвезе да плате што дугују. Нарочито лични• иовериоци иојединих ортАка ииају иптерееа позивати се на неважење уговора. Оеи имају иптереса позивати се на непостојање друштва, да би на друштвеном каппталу и пмању имали иста права, која и иовериоци друштва. Ако друштво постоја, онха све што су ортаци у друштво унели, служи за залогу повериоцпма друштва, а не и личним иовериоцима ортака. По §. 727. грађ. зак. имање уложено у ортаклук, сачињава главницу ортаклука, а што би који ортак сем тога још имао, то је његово сопствено одел>ене добро. Кад се друштво огласи за ненажеће, онда не постоји више ви морзлна личност, ни друштвени канптал, и личнп повериоци појединих ортака, конкуриеаће са повериоцима друппва на уделу тих ортака, јер, како друштво не постоји, то се не чини разлика у пмању и сви поверпоцп пмају једнака права. Као што се види, између поверплаца друштва и личнпх поверилаца поједивпх ортака, у питању су важнп петеЈ)еси Има писаца који уче, да се личнп новериоцииојединих ортака не могу позивзти на неважење у^овора противу поверилаца друштва. Разлози су им за то ово : личеи пове риоци не могу иматн више права но штоимају њихови дуж вици ортаци. а ортаци, немају права позивати се на неважење уговора протпву трећих лица. Даље, ово им право з^кон не даје изречно. СИјављивап.е ) говора није прописано у интересу личпих поверилаца ортака, иначе би се у §. 43 тражило, да се објави и друштвеил капитал, како би личип повериоци могли сазнати, која добра и шта сдставл>а друштвену главнрцу, па коју не могу рачунати. Но други су мишљења, да се на неважност могу позпвати и лични поверпоци ортака, јер и они еу заинтересирана лица; а у закону се каже, да ее на то не могу позивати само ортаци. У осталом, закон сматра друштво за неважеће