Branič

БРОЈ 6.

Б Р А Н И Ч.

215

у погледу заинтересираних лица, дакле сваког лица, које има интереса да се користи тиме, што нису исауњени прописи о обзнани. ЈавноЈт је усвојена и у интересу личних поверилаца, јер они нарочито се штете кад постоји друштво, и губе нраво залоге на улоге њихових дужника. Најзад, личним новериоцима ортака, не може се 1;ребацити никаква погрешка, као што је то случај код ортака. Ово је мишлење у ошнте усвојено. Њега се придржава и нравосудство. Кад суд уважи позив личних поверилаца, и огласи друштво за неважеће, што нису испуњени прописи о обзнани, онда на који начин да се регулишу права свију поверилаца, друштвених и личвих? Не може се порецати да је друштво у истини постојало, и да је се као таково могло обвезати. Уговор о ортаклуку но себи важи за ортаке, и на љега могу 1е повериоци позивата. Докле друштво поетоји, капитал друштва сматра се за својину друштва, а -шм друштво престане, ортаци постају сопственици бившег друштвенсг капитала по мери њихових улога. т- ј- колико су улога у друштвоуложили. Чим се друштво огласи за неважеће, онда се друштвени капитал има по мери улога поделити између ортака. Затим, на сваком њиховом делу и њиховом личном одвојеном имању заједно, конкуришу сви друштвени повериоци заједно са њиховим личним повериоцима. Као што се види, поверпоци не губе њихова права спрам ортака као дужаика, већ само нротиву друштва као моралног лица. А како свака трговачка друштвена обвеза повлачи за собом солидарну одговорност ортака, то повериоци друштва задржавају своју солидарну тужбу против сваког ортака носебице, и Фигуришу у њиховој пасиви са сумом својих потражнвања. Но ово све, наравно, важи за прошлост, и ако је друштво оглашено за неважеће, што ннсу испуњени нропаси о обзнани. Али, ако је друштво оглашено за неважеће, што уговору о ортаклуку пе достаје битан услов за све уговоре н. пр. саизвољење ортака; или што је друштво узело за предмет предузећа недозвољена дела, — онда такво друштво није могло ни цроизвести никакво дејство пошто (а законског гледишта и не може бити речи о друштву. Најзад, кад суд реши, ма из којих разлога, да друштво престане, онда за у будуће не може бити речи о каквим друштвеним предузећима, и одма се мора прпступити деоби Ортаклука. (сврпшие се.)