Branič

28«

Б Р Л Н И Ч.

БРОЈ 8.

би нимадо већма изненадио, него каж би чуо да и непокретне с твари могу бити збир не т _ Кад сам те речи г. Савићеве прочитао, ја сам се у први мах обрадовао, јер сам очевидно наишао на један нродукат правничкога знања, која се засада једино и први пут појавио на нашој литерарној пијаци , дакле је сасвим наш оригинал; мило ми је. да сриски правник изнесе нешто ново и оригивално и да ре®ормише правне појмове ; који се Србин томе не би обрадовао ? Али ми се у брзо радост изгубила, кад сам даље прочитао како г. Савић разлаже и осиива то своје ново схватање; тада сам се уверио , да то није научни проналазак некога новог-г правнога појма, него да је само погрешно схватаље старих и познатих појмова. Па какве разлоге ваводи г. Панта за своје ,,ново' схватање ? Он вели : „Извеено се глагол скоичати односи више на неку Физичку или механичку везу, која код неиокретних ствари може постојати, неголи на замишљену или идеалну везу, која код покретних ствари постоји". Е па шта ћете кад је г. Савић уо бразио , да се извесна ,,практичка" питања никако не могу решити, ако нема у закону један нарочити §. који говори о „правно) целини", и иреврћући парагра®е он је наишао на §. 191. у коме стоје речи ,.једно цело" и он радосно узвикну ,,еврика" ! (нашао сам!), јер му је по што по то требао такав §. и он сад ни за главу не би допустио, да се тај драгоцени §. избрише или да се неко усуди да каже, како он нема заачења! Али у првој радости над неким проналаском можемо по нешто да превидимо, па тек после кад мало боље загледамо а ми на своју жалост нађемо неку „закачку"; па тако се десило и г. Савићу. Истина да у томе кобноме §-у има ..једно цело'', али по несрећи тамо стојп и ,,ви;пе ствари скопчаних иод једним именом 1 ' ■ е сад шта је требало законодавцу то ,,једно име," то очевидно смета и онда у невољи г. Савићмораоје да се ухвати за глнгол скоачатч. Дакле сад мало да угазимо и у Филологију ! Глаголи скопчати, спојити, саставиги и т. д. значе неку везу и то или Физичку механичку или духовву, замишљену и онда тај глагол сам за се нпшта не решава, него ту се обично домеће каква је то веза, кој^м су две етвари скопчане или спојвне. Иу §-у, о коме је реч, законодавац је јасно и несумњиво означио, к!кве јн арирпдв та веза, којом је „више ствари" скопчано ; дакле ,,више ствари скопчаних" — - како ? Закзнодавац каже „под једним именом ", дакле једно име то је та коича, жоја их скопчава и ту онда само може нешто силом да се намеће или подмеће закон >давцу, да се законски текст самовољно тумачп и окреће на ђунију, кад се у самоме глаголу „скопчати" назире већ нскаква Физичка или механичка веза. У осталом ако глагол скопчатн збиља означује Физичку везу, онда он то мора означавати увек и у свакоме случају а не само „више", а кад се каже да се он односи