Branič

БРОЈ 8.

б р а Н VI ч.

287

више на неку Физичку, него на замишљену , идеалну везу, онда то очевидно значи, да се он .чоже и на ову лругу одноеити , да га је дакле могао законодавац и за обедежавање те з /мишљене везе употребити и онда цео тај скрпљени доказ са глаголом скопчати отнада. Ако „скопчати'' значи само Физичку везу, онда очевидно о покретним само у мислима спојеним стварима као што су библиотека, стовариште еспапа, стадо и т. д. не би могло бити ни помена у опредељају §-а 191. — дакле баш о оним стварима да нема ни говора, које су најчешћи и најглавнији примери збирних ствари ! Такво што ваљда ни г. Савић не би хтео тврдити.') А ако п^лротив глагол скопчатв не означује баш увек са.ио Физичку везу, онда се из саме употребе тога глагола не може ништа изводити , јер је он баш у дотичноме §-у могао дз се употреби у оном ређ-м значењу за замишљењу или идеалну везу. Но сасвим је сувишно било, што сам се оволико зауставио на томе филолошком доказу г. Савића , јер то што се он досетио како се поменути глагол односи више на Физичку везу и т. д., то је сасвим самовољно и неосновано, као што ће му сваки зналац језика казати. Осим свега тога пак, баш и кад би се глагол „скопчати" по своме филолошком значењу односио на Физичку везу, то би ипак при Формулисању § 191. само толико значило , да се законодавац погрешнмм изразем послужио за изражавање оне мисли, која га је при §-у 191, руководила 1 ). А да је то тако то ћу одмах посведочити. Морам мимогред и то напоменути, како г. Савић вели да Физичка или механич* ка веза „код непокретних ствари може постојати," а да ли он тиме хоће да каже да та Физичка или механичка веза код аокретних ствари не може постојати? Тако би се доиста могле тумачити те његове речи, али ја то ипак не могу да верујем, јер је без сумње и њему веома добро познато, да механичка или Физичка в;за можс икодп>кретних ствари иостојати ®) и то је још један доказ вишс, да позивање на глагол „скончати" нема никакве вредности, јер баш и кад би стојало, да се он одчоси на Физичку везу, то ипак законодавац није морао ту иомишљати на непокретне етвари ; јер таква веза може ностојати и 1.ој ио-~ретних. Њ) да сс манем већ тога цепидлачења око глагола скопчати, па да поменем -опо што је главно, а то је да, колико је мени нознато,. још никада нуј-јд номе правни чкоме цисцу није пало ва ум , да при 1 ) Јер он п сам признаје „оно иетина обично је, да иокретне ствари блвају збирне или колсктивне.' 1 ■0 А да то може да ее догоди то ће знаги сваки нраваак, који познаје однос између гџаматичкош и логичкога тзчиачењч. 2 ) II. ир. камен уметЈут у нрстен, точак ва колима, злклопац ни сату ит.д.