Branič

БРОЈ 8.

Б Р А Н и Ч.

295

ће само опасти важност владаоца, јер ће овај имати само оне поданике, које му црква преда г ). Најзад се јавља Францеснн правник Потје, чије је идеје ф ])анцуска револуција већпном уствојила. Као католик иије могао усвојити Лутерово мишљење о браку. Као иравник, нпје могао да се сложи ни са богословима. Он је избрао сре дину — и вели: Брак је у исто време п тајна и нрцватан уговор. За брак као уговор, морају важита про писи граћанског закона, као и за све остале уговоре. Али, иошто је брак такав уговор, од кога највнше зависи добар иоредак у друштву, он тим пре треба да зависи од граћа нских закона^ који су прописани за унраву друштва. ТЗладаоцп имају право да проиисују закоае о браку својих нбданика, да га пзвеспим лпцпма забрапе, и да одрсђују оне Формалносгп, које сматрају ;1а нужне те д а' се пуповажио закл.учи -). Они бракови, који су закључеви против одредаба грађанског закопа не вреде. У таком случају нема ни свете тајве, јер она не може постојати без оне ствари, која преставља њену сушти; у. Пошто је ириватан уговор суштина тајпе, она не може опстати и онда , кад уговор не вреди , онако исто као што нема ни тајне крштења без воде. Француска револуција хтела је, да се право са свим одвојн од вере , и да држава постане независна од цркве. Црква се брине само о својој паствл, а лржава треба да се стара о својим грађанкма, без обзира на веру коју исповедају. Државни закони иишу се у интересу целине, а не само за људе ове или оне вере, иа за то и треб*да владају над свпма озлм зауонима, који су пропасани у илтересу појединих. Устав од 1791 год. нрокламовао је начело : „Закон сматра брак само као прив атан уговор' 1 . То је начепо чретло у Францескн грађански закон, где се и данас одржало 3 ). Брак, који је по пронису грађапског закопа закључеи пред државннм чнновппком, пуноважап је, па н ако није

') Ј. Ј Коиввеаи Би соп1га4 »осЈа1. \ ј IV. Сћ. 8. 13о 1а геИ§1оп ст1о

2 ) РоЈћЈег Ои таг1аде Бр 11.

3 ) Наполеон је доцније казао на ос рв}' Свете Јелепе : 1 рак треба да буде чист грађански јто , ор, и ка; странке изјаве пред чиновником и сведоцпмд, да црим ју ту обвенЈ^, онда се морају сматрати к >о муж и жена. — То сам и учинио у Францус ој. — До вохе им стоји да ту цнремоннју носле иовове лред свећени^ом. Верскл обреди не могу стајатц ннд законом. — Урадио сам те је све ослобођено од вере. Хтео сам дч вратим лржави оно што је њено, б.з обзира на веру Нисчм хте > да оставим свећеиицпма никакав уплив ни влаат, на! стварпма чисто гр ђанским. Ларо1еои сарсл' а 8аш1е-11с1еие.