Branič

БРОЈ 8.

Б Р А Н И Ч.

299

Јулија Раскартова иостиже тиме Фактично ; што јој бегае п^ави смер на нуту њенога частољубља: госнођа Бернејева морала је прекинути саобраћој са својим стари« нријатељем, чије пријатељство често разбистраваше мутне часе њенога жалосног живота, који је често тешио у тешким данима. Она остаде сама са својим мужем, који стајаше у недозвољеним односима са Раскартовом. Па и њени сродници не долазаху више у њену кућу. Стари господин Пеше био је ражљућен на ионашање свога зета, који је унесрећио његову кћер, па и самога малога ,,Енде" изабрао за гласоношу вређајуће поруке. Госпођа Јулија беше сада сама са мужем, који је по једнодушном мишљењу свију , што га познаваху , био у кући врло непријатан и који је, као што је док зано , не само био одан Раскартовој, него је чак и са другим млађима ковао завере против своје жене. У парници је изашла па видело прениска измсђу Вилхелма Бернеја и удате Кубошеве , која је као Марија ПФистерова била у ње говој кући код деце. Ова иреписка обелоданила је управо невероватне ствари, и ми ћемо имати прилике да се вратимо на ту прениску између адвоката и његове некадање служавке. Осим тога ми знамо, да је Бернеј тачно извештавао Раскартову о свима важнијим догађајима у његовоме несрећноме брачноме животу. Он јој је читао и писма Арманова — господар својој слушкињн ! — он је примао од ње љубавна иисма и на њих одговарао. Шта више он је посвећавао у највеће своје тајне свога нисара, и то онога истог, који је но његовоме налогу пратио Амалију ПФистерову у Брисел. С овим младаћем — коме беше једва двадесет и четири године и чији искази ноказују неваспитање и незрелосг — он се забавља о Раскартовој, он признаје своме пптчињекоме, да има љубазницу ван куће, он се саветује с овим неискусним ч несимиатичним човеком, кад се тицало питања части, једног двобоја. Чудноват човек, овај Бернеј , који се једнако жали да никога нема, коме би поверио своје муке, а који ма каквом звекану из белога света и ма каквој лепој блудници најдубље тајне свога срца открива! А међутим он је био паметан , образован човек — заиста ненојмљиво ! Сви беху уверења, да брак под оваквим околностима нема опстанка. Бернет је потајно прикупљао кодмађих доказе за одбрану и напад у брачној парници , коју је предвиђао. Ванредну вредноћу развијао је у сабирању свега , што му се чинило , да може довести у подозрење односе његове жене према Арману. Јулија опет изјављиваше да не може дуже сносити овакав живот и тражаше савета и утехе код својих. Тим се начином Раскартова увери, да сазрева плод, који ће јој пасти у крило. Ну ипак није то ишло тако хитро. Јер у то доба догађаху сс неке чудне појаве : велике, тешке слике, наместима,