Branič

300

б р а н и ч.

број 8.

на којима госпођа Бернејева често сеђаше, непојмљивим начином падаху са зида, исто тако и иортијере у салону, — у кратко, госпођа Бернејева не беше више у својој соби сигурна свога живота. Стручан тапетар, који је при претресу саслушан, изјавио је, да ово надање слика и завеса није случајно, него да чини на љега утисак, да је то злочинска рука произвела. У парници самој Раскартова се окривљује, да је ову опасну комедију удесила. „Чудовиштем^ назива Арманов бранилац ову Раскартову ; па и они, којима би од користи било, да се изказима њеним, као сведока, што више верује, говоресавајвећим презрењем о овој непријатној, млађано лепој, но лукавој особи. Кад се госпођа Јулија у нужди својој обрати своме оцу, он јој изјави, да неће водити више никаква рачуна о целој ствари, ако се она не реши на крајне мере ; њено достојанство као жене захтева неоспорно. да се поведе парница за развод брака. Она је тешко увређена, све се удешава, да памег изгуби, и чак да погине ; у кући, у којој је муж не зашгићује нротив простих опадања и опасних подузећа млађих, нема више за њу опстанка. Под овако тешким околностима решише у породици Пешер"евој. да потраже савета у једног нријатеља породичног. То беше госн. де Лонже, један од првих судских чиновника краљевине, први председник Касационога Суда у Анверу, човек, који због својих грађапских врлина етајаше у највећем угледу и који својим значајним ноложајем и великим поштовањем, што га уживаше код својих суграђана, беше као створен за саветника и посредника у пужди. Он је од детињства познавао Јулију Пешерову, садању госпођу Бернејеву. Јулијајебила најбоља пријатељица његове умрле ћерке. Он је одржао према њој симпатије и пријатељство још од раније, а беше тврдо убеђен, да су оптужбе против Јулије о кажњивим односима са Арманом само просте клевете. Бернеј, који је унесрећио своју жену, беше му сасвам несносан. Он одобраваше Јулији у сваком питању, а Бернеју не одобраваше ни у једном. Сматрао се да је обвезан, да сзротој жени у нужди помогне, и, пошто су му објаснили све постојеће несретне односе, беше и сам мишљења, да за сада нема друга лека, него да се брак разведе. ( наставиие се)

НАШИ ДОПИСИ. Пожаревац 9. Анрила 1887. Познатз је, да судови крајем сваке године шаљу г. Министру Правде извештаје о пресуђеним грађанским и кривичним делима, али до сада ни један г. Министар не нађе за потребно, да те извештаје сабере и у целокупности изнесе на јавност, те тако сва та извешћа *