Branič

390

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 11*

УБЗШЊЕ Б23 ПРЕСУДЕ или 110ЛИДИ7А СПРАМ ХАЈДУКА, ЛОПОВА И ДРУГИХ БЕЗАКОНИКА ОД ЈОВАНА МИЛИЋ,ЕВИЋ,А РАЧУНОИСПИТАЧА ГЛ. КОНТРОЛЕ. (н!СТАВАК ) III. Дакле, полиција, и ио начелима иауке, и по нашим позитивним закоеима, испуњујући свој позив око јавне и приватне сигурности, може убијати људе, ма да пресудама судова нису осуђеви на смрт. Обкчно се каже, да некакав природни нагон скупља људе у заједнички живот, и да се само у таквом животу сасвим развијају људске способности, постижу и осигуравају разне дозвољене користи свију и свакога, те тако да су постала села и вароши, општине и државе. Неки опет веле да није тако, него да су сплни слабе стерали у крдове, те њима управљају . . . Сто људи, сто ћуди. А да није тога, одкуда би произлазила толика трвења, што чипе живот на земљи ? ... Без сумње, свуда би овладала летаргија — мртви сан, без тога, као што веле трећи.. .. Еле, како бвло, да било — закон је — закон. Кац већ постоји, и докле постоји, тражи се да се сваки по њему влада. И тако, одкако постоје општине и државе, у встима се живи по неком реду, те се неда да живи како ко хоће и где хоће ; намештена је власт, да се стара, да нико ником не чини штете. И у нас постоји закон, да нико не сме имати куће ван .села, у којој би стално живи о, место да жи?и у еелу. Ко не слуша, власт га казни и руши му грађевин у (36. 12. стр. 106 , 15. стр. 87., и 30. стр. 474). Ово је за редовие прнлике у целој земљи; а кад уче стају повреде права грађанских, и отуда крпвипе. могу с.д у оним ^окрузима, где се ^ то^ иојави, и читава села премеш тати и у тпорове намештати, и друге мере спречавања зала наређивати као н. пр. по закону у 36. 24. стр. 117. за хајду?.е, њихове јатаке и јагачке породице.