Branič

6 Р ' 1.

Б 1> А II II Ч.

397

јало у сљед права елужбености, које би прииадало њему као власнику зграде," — коју је пресуду и кр. Стол Седморице решењем својим од 25. Фебруара 1886. г. Бр. 343 као умесну одобрио, („Месечник" бр. 3. стр 132. за тек. годину) из чега се види, да службееост на светлост мора бити законам ос новима прибављена, да дакле Фактички стоји. Како разлошма које горе наведосио. така и озом одлуком хрватскога највишега суда ово је питање досга објашњено и према свему томе ми можемо тврдити: да греше како они који веле, да јегаа сусед не сме да отвара прозоре на свој '\ј згради, којм би гледали у земљпшге суседово, тако и они који веле, да други еусед подажући кућу на свом плацу мора да се обзире на прозор^и светлосг суседове куће или зграде, кад овај законим начипом није стекао службеност на то. Павле дакле у наведеном примеру има право да подигне кућу ие гледећи на прозор Петров. „Ко право евоје упражњава никога не вређа" вели једна правна изрека, која је постала из права сопствености. Ст. Макспмовић.

Опасност за целу обвезу наступа и онда кад се она делимично о року не испуњава. §. 394. т. 1. и 2. §. 399 "тач. 1. и 2. грађ. судс. пост. Међу срества, којима се задобаја обезбеђење код суда, долазе прибелпика и забрана. Шта треба да испуни потражилац ових срестава обезбеђења, иотанко је предвиђено у проиисима грађ. суд. пост. у гдави четрнајстој. Но у нитање од веће важвости, када се има одобрити прабелешка, а када забрана, долази, без сумње, питање оиасности по обвезу, коју онасност потражилац обезбеђења треба одмах да докаже или да поднесе новчано јемство §. §. 394. 399. т. 1 и 2 — §. 400 грађ. суд. пост. Онасност ио обвезу подједнако се доказује како при тражењу прибелешке, тако и при тражењу забране, а то долази отуда, што су прописи законски у §. §. 394. и 399. т. 1 и 2 идентични. И не би по готову могли наћи никакве разлике између ова два срества обезбеђења, ,ла ову разлику није законодавац поставио у § у Б93. и у §-у 398. грађ. суд. пост. Из ових законских нрописа види се, да се ова разлика прави по иредмету обезбеђења, т. ј. прибелешка се одобрава само на неиокретне ствари, а забрана на иокретне.