Branič

БРОЈ 11.

Б Р А II И Ч.

387

с намером да однесе њену кожу или њеп нзвестан дсо, иа би то и извршио. Овакву исту карактеристику о крађи стоке задржао је и Вилхелм IV. (владао од 1830 до 1837 године) једпим доцнијим законом. Само што је он гт ])0 !шса I блажц казну, него тто је био нрописао Ђорђе IV. 1 ) Н > о тој разлици у казнама, за крађу стоке по Ћорђевом н Вилхелмоиим закону, говорпћемо мало доцније у засебном оделлсу ове расираве. А овде 1е бити места, да проговоримо пеколико ј ечи о томе, како је риласо нраво сматрало кра!>у стоке. Римско право узимало је, да је свака крађа сгоке тетка, на ма одакле да бн је лонов изврншо Крадљивце сго е (аШ^еЈ) Римљапи су казпилп строго. Они су скат]»али да стока стојн нод нарочнтом протекцијом псба, на за то да би био нелики кривац ова : , којн Гп се усудио да п преко тога стоку украде. 2 ) Неће битп пзлишно да овде номенемо, како н иаше казнено право карактерише крађу стоке. Наш казнеии закон од 1800 годпне у ночетку није нпшта тсже п ворво о карактеристици код крађа стоке пего код других крађа. На против, он ]е тада крађу стоке обичио стављао у ред осталих иростих крађ*. Н као што је код крађа осталих стварн завнснло једиио од њеног начива изнрпк. ња, да лп ће бити опаспа нлн ироста, тако је то било и код крађе стоке. На кратко, наш тадањп казпени закон крађу стоке иије цснио строже , пего крађу каквнх "другпх стварн. 3 ) Но доциије изменом од 11. Јануара 1879. године то је нромсњеао. Том изменом у пас је крађа стоке оглашева за опаспу или тешку, па ма да би била извршепа из отвореног н])осто]»а плн поља. Једннн услов, да се та крађа сматра за онасиу, јесте у томе, да украдена стока вредп више од 200 гр ша чаршијскнх. 4 ) Ово показује, да је паше казиен ) закоподавств » у место да нде напред са овом доцппјом ншсн м отпшло

') 8 (; е р И е п, стр. 2 2.

2 | В 1 а с к 9 I о п е, књ. С. стр. 181.

3 ) Тлчкл 3. §-а 22 казненог знкопа од 18 0 го ние

4 Доиуич §-, 223. Л. казненог заронпча од 18:9. год не.