Branič

388

Б Р А Н И Ч,

БРОЈ 11.

натраг. Ми не аалазимо, да има разлога, са којнх бн треб*ло крађу стоке ценити строже него крађу других ствари. Јер ако се тнме хтела дати.всћа заштита земљеделију, коме је стока главна чињеница, — онда би тако исто требало и занатпма илп другим запимаљима заштитити љихове алате, па н крађу алата ценитн строже. А кад би се ово усвојило, онда би се круг зпасних крађа морао проширити и сувише. Тада би бпло врло мало простпх крађа, а онет врло мпого опасних. Казненп закон тада би са својим строгим казнама за опасне крађе, више имао зпачај освете, него иравде и човечности Ово неколико речп о крађама стоке бпће, надамо се, дово.ђзо за оцену карактеристике ових крађа, на за то можемо прекинутп даљи говор о томе, а у место тога нродужптн говор о осталим тешким крађама, које набраја евглеско казнено право. У тешке крађе енглеско казнепо право увршћује и кра ђе докумената. Али овде морамо одмах додатп, да оно тако не карактерише крађу сваког докумепта већ на против само неких докумената. Само крађа онпх, докумената, који се см.ч трају као Јавнеприроде, сматра се за тешку, а крађа свију оста лих докумената ироста је. Такво правало вреди о томе у енглеском казненом праву. Ми ћемо мало ппже поменути, које доку менте енглеско казнено право нарочито спомиље као чињенице за појам тешке крађе. Али пре него што би то урадили, нужно је да проговоримо неколико речи о томе, како ваља разумети ту деобу докумената на предмете тешке п просте крађе. Кад енглеско казнено право крађу јавних докумената сматра за тешку, а крађу других докумената за просту — онда оно разуме, да су обе те крађе извршене на прост начип, без икаквих отежица, на прилику без обијаља или проваљпваља. М тек кад би то стојало, онда Енглези крађу докумената оне прве врсте, јавних, зову тешком, а остале нростом крађом. Међу тим, кад би се крађа и само овпх других д кумената, приватних, извршила на прилику, помоћу обијаља или проваљиБаља, и то би била опасна крађа н по енгле ском казненом праву. Само што таква крађа тих докумена-