Branič

424

Б Р А Н II Ч.

БРОЈ 12-

оаиета, шгје обична ствар убијаи,е људн. То је пешто, што у највећој мери потрееа људска оеећања — то је једно од најузвпшенијих нитаља морала и људске нравде! Положај полиппјеких органа у онште је најтежн; а нреко еваке мсре тежак у нриликама, кад полазе на дужноет, у којој ее пма уиотребити оружпје нротив људн. Ако никада ие би нала, у оваквим приликама мора паеатг на памет полицијеком органу народна реченида: „злоје иаћи у а горе не шЋп. и Али закон је — закон! Правда је безмитна, правда — бар таква треба да је! Што је држава нашла за право, н озаконпла, то некн мора вршити. Или друштво „Црвенога Крста", плн „певачко друштво," или друштво за јавну сигурноет државну, названо „Полпдија", и т. д. Ено изложили смо нанред, како ни наука, ни позитивни •законп, не само нису противни убнјању људп без пресуде, него то ставл.ају и у дужност полиднји, властп у државн, ко.ју су још стари Грди назвалн полицпјојг. Полидијским органима дакле не остаје ништа друго, него да раде ; а иосле ако се нареди извнђај, како испадне. Ако мпнистар нађе, да је убнјање бнло уместно, и Боже помози.... Ако ли нађе,' да полпцпјскп органп ннсу ногодилп, они долазе под криминал. И ако би хтео нолицијски орган да жртвује леб евој и своје породице, у ириликама кад су нзгледн за убијање људи, напуштајући службу, имао бн опасност с друге стране. Могло бп се наћи да, у ноказамој иотреби, није хтео радптл што му је дужност налагала, те и тако доЛи ипд кри.минал. V. Но нашем мишл>ењу ненравнлно те оно об]ављпван>е преко новина: да је нолиција неког огласнла за хајдука. иа позпва, сваког да убнје тога оглашеног, ако ее не прсза за оставље но му врсме. Има Функционара, који раде ио наслеђеној ирактици, не испитујући јој основа. И ако их заиитате: зашто раде тако и тако, да ће вам одговор : „То се тако ради у тој и тој среској канцеларији"; плп „том и том окружном начелству • а тај н тај срескн" или „окружни начеоннк сиособан је ... добро стоји... важи му што рекне..."