Branič

580 Б Р А Н 11 Ч. БРО.Т 17.

беху само моћно средство за миран нренос носташе од еад главно срество за пренос на елучај рага; ђенералштаб сваке државе изучаваше постепено не само покрет и механизам железница, но и њпхову конструкцију и у војсци се образоваше снецијални железнички батаљони; унотреба железинца ностаде битан део ннжињерских студпја п одбрана утврђених места и данас су железнице у свима европским државама нризнате као велико и моћно средство не само у рату но н за администрацпју војске у време рата. Због ових уелуга, што их железнпце чпне војсци н рату, оне нису више једино установе за мнрно доба и ио томе њихово међународно нраво у време мира није довољно; железнице су добиле оишти карактер врло важних ратних сресгава и с тога је нотребно да им се одреди нарочито местоу великом систему права стварнога за време рата. Овоме специјалном нраву ми ћемо гледати да Формулишемо систем и принцппе. У овоме погледу мн мислимо да можемо усвојити разлику. коју је Пнститут у ручпој књизи о законима рата ноставио између права личностн и права ствари за време рага без да се упуштамо у иитања систематска и теоријска. Без сумње железничко ираво не може ући у оквир међународног стварног нрава. Али, у исто време, гледајући на ирироду железнице, морамо констатовати, да уобичајено разликовање овога стварнога права иа два велика дела, не дозвољава нам да мећуиародно железничко ратно нраво уврстимо у ма који од ових делова. Требало би додати и трећи део, па у тај део ставитп железничко право. У осталом у овај трећи део сем железнице долазе у исто време и другн предмети од врло велике важности, чије ратно право не изгледа још да је утврђено. Ми ћемо се ограннчити на то, да овде дамо најиростије деФиниције, без да улазимо у друге делове овога великог питања. Стварно право у међународном ратном нраву садржи на ирво.м месту све оне иредмете, који по свом специјалном онредељењу служе ратујућим странама. као што су: оружје, утврђења, рктни магацпни и т. д. Цела ова категорија, долази у ратна ерества." Није нн мало нужно да овде раснрављамо то питање, да ли оиредељење овнх ствари може да промени њихову природу, кад се оне учине ратнпм срествима и ако су по природп одређене на општу употребу. Мн, дакле, овде нећемо да говоримо о ратној контрабанди, тим пре, што принцнп контрабанде, налазн своју примену једино код нловидбе _