Branič

БЈОР 17.

Б Р А II II Ч.

Јасно је , да је са свим друга ствар ратно срество , а друга опет она срества шго служе за одржање ратујућих страна; али мп ће мо на ту контроверзу доднпје доћн. На другом месту стварно ратно ираво садржи све оно, што није намењено, да служи као срество саме битке, иа било да те стварп припадају ратујућим и.ш неутралним странама б нло да су оне нриватна својпна. Ове две категорије ствари нмају своја нарочпта правила и ирннципе. Прва категорнја, категорија ратних срестава иодложена је апсолутном ратном нраву; то ће рећи да свака ратујућа страна има право да се њима служи свом својом војппм снагом и да их уништи где год их нађе; овај се прнцпи сводп на војнпчко право и дужност, да у ногледу тих ствари учини непријатељу највеће зло без обзира ни на лпца ни на вредност нп на супстанцу ратних срестава. Исти тај иринцпп код грађанског ирава, уногледу ових ратних срестава значн, да само оружано заузимање тих етвари иреноси не само притежање већ п сопственост оној ратујућој страни, која те стварн заузме; сва ратна срества у правом смислу речн — може битн да б;1 било иравилније да их назовемо „срества за вођење рата - ' (МЈ11;е1 Лег Кпе^Шћгип^) — стављена су ван гранмца права грађапске својине , чнм је рат објављен. Ствари, бнло јавне бпло приватне, што принадају другој категорији, пошто по природи својој нису непосредна срества за ратовање, немогу нпкако ни битн предмет непосредног заузећа оружане силе. Дакле све оне ствари, које спадају у ову. другу, категорију нису подложене ратном ираву. Оне се ие могу ни уништити нн конФисковати; оружапо заузимање ових ствари може дати освајачу само нраво употребе, алп никада право сопствености. Дакле, можемо просто рећи, да свака сопственост бнла јавна или нрпватна остаје неутрална п мећу самим ратујућим странама ; н тако ручној књизи Института немамо ништа додати у овом погледу. У погледу сопствености ових ствари влада принцип са свим противан ономе који важи за ствари што су квалиФнковане као „ратна срества." Ратујућа страна треба да гледа да овим стварима нанесе што мање штете , на протпв она једужна не самб да их врати ако пх је заузела, но да их по потреби администрира ирема њиховом опредељењу за време мира. Овај прост принции примењује се без обзира на то, да лн су ствари покретне или неиокретне. Али има једна трећа категорија ствари, код којих разликовање између покретиости